Историја једног француског сељака

Е

149

Но, богме, ми не можемо више да живимо ка: пси на поздеру — а, душе ми, доста је већ и било таког живота, сад оћемо мало дапроживимо као људи, Што би цар хтео да ми и од сад само за њега и његову господу издиремо, то му, богме, ми нисмо криви, Ко га жали, он нека удеси караблице па нека жали цара, а ми ћемо да пожалимо један пут и сами себе; доста, доста смо жалили свакога ђавола, па у место какве вајде и благодарности, господа нас начинише и уватим и репатим. Сад је дошло време да и ми памет епечалимо.

ХН.

Како који дан све нам је црње и горе бивало од господе; једнако су подбадали попове да муте и буне народ против наших депутираца. Још су купили око себе свакојаке скитнице; поткупљивали су лопове и паликуће да дођу и да се увуку код нас у војску, да их ми примимо, а после кад на нас груну господа, а они да нав издаду. И код нас у Ликсеју налазио__ се један такав угурсуз. Много ти је он пара придигао од господе! али бар им је за то и био од вајде, једнако је прокопкавао шта се код нас ради. Ми смо све то знали, али смо ћЋутали и трпили. Но и трпљењу дође једном крај.... У тесе послове умешају и депутирци и издаду наредбу, да се добро мотри на све прогнате попове и све друге скитнице, па ко се тод увати да мути по народу за господеке рачуне, ома да се жестоко казни. Тако ти дође ред да повучемо на среду и нашега мајстор шпицу из Ликсеја, Ако се добро сећам, чини ми се дат му је било име Масаван. Кад се дигао народ да га потражи, а наш