Историја једног француског сељака

150

ти чапкун беж — па сесакријеу шупу, где је стајало сено — разрије сено па се ћушне у сред пласта. _ Један војник стане га тражити по сену; извуче сабљу, па онда гур овде, гур онде у сено, док тек један пут неко јаукну из сена; кад га извуку, а оно наш господин шпијун сав крвав, сабља га много разбуразила. Поклопимо га ту и однесемо у кућу. Прел вече умре од ране. И боље му је, кад га и тако не би мимоишла смрт.

У то време код нас се о ничем другом није говорило до о војсци. Несрећа је била то, еви су се немачки цареви спремали да на нас сакрајине. Ви ћете се можда чудити, браћо, који је ђаво подурјасио те немачке цареве, да против нас завојште. И то ћу ја вама казати; ево како му је то. Цареви видели што ми починисмо са нашом господом и њиним ћоравим уредбама, па сами тек мисле: а шта ли ће од нас бити, ако наши народи чују шта уради народ у Француској, па још кад виде како ће тај народ сад живити боље и згодније од кад се отресе једном свију господеких мајстоулука2!.. Богме ће онда и наши народи да затраже од нас онакве уредбе, какве сад заводе Французи, с, па куда ћемо онда миг Тада ће наше царско величанство да се излиже и прође, ка' што је прошао лањеки снег. Треба помагати сад Француском цару да савлада ев,ј народ и да утврди свуд своје господство, ка што је и пре било. Ако кад год нас снађе каква нужда од нашега народа, онда ће опет Француски цар доћи нама у помоћ. Тако треба да помажемо један другом, јер ћемо

чије сви слетити с наших столица, кад се рита

опамети !!...