Историја једног француског сељака

151

Ето како су се били престравили немачки цареви, и ето зашто су се сложили да нас утамане.

Сваки ти је то онда говорио о војни. Једни су говорили, да пре и пре свега треба купити војску, да разатнамо оне швапске скакавце. Други су опет викали, да ми треба да гледамо свој посао код куће, а да нас Немци не ће и не смеју дирати. У пролеће изађе наредба да се поправљају бедеми око наше окружне вароши ПФалцбурга. Наша је варош, знате, била заграђена високим зидом, као оно што се ограђују манастири, ако сте где год виђали. Пошто се бедеми поправе, онда, богме, и топове ло бедемима разместе. Разјурени попови нису дремали: једнако су бушили по народу, бушили, мутили док најпосле нису и помутили народ, ал кад се народ један пут размрда, онда и поповима не би ласно, тек чујеш:ту и ту умлатили сељаци кољем попа. Страшно је, ал шта ћеш! Господа и попови сами су криви за све јаде који су их сад снашли. За што су гулили народ и догнали га до просјачког штапа 2 За што се нису старали да изуче и просвете народ, па их садон не би гонио кољем. Колац! грозан је то посао кад се људи убијају кољем! Грозан је дабогме, а да шта је но грозан, с тога су господа и требала да гледају да не доведу народ довде, да их сад гањају кољем _ као бесне псе. Ко је убијао друге праведне људе, ко је туђу крв пио, он, богме, нека и не очекује друкчију смрт но смрт од туђе секире, и нека зна, да ако је он пио туђу крв, његову ће пси локати. дао “ је то посао убијати друге, ал знате како се вели: према глави и оца по глави.

Код нас је у ковачници све ишло по староме. Кум је очекивао добру жетву са манастирске земље,