Историја једног француског сељака

158. |

живимо у миру и љубави,“ говорио је Шовељ. Господа једва то и чекају да се ми подрпамо. Кад ве ми почнемо свађати и чупати, онда смо за 94 сата, опет у њиним рукама. Ђурђев је дан; господа иду сложно, бране друг друга; тако треба да радимо и ми,

Шовељ је говорио праву истину. Ево помислите, браћо: од кад се ми надамо и очекујемо, ево сад ће, а Немци никако не ударају. Ту се још деси, те умре главни немачки цар, а ми смо се надали, да ће се млади цар предомислити, па не ће ни ударати на нас. Но се преварисмо. Млади цар одма западе у шаке господе и попова и они су с њим окретали како им је воља. Одма после свога зацарења прати он писмо нашем цару, да он ни пошто не изједначује господу и попове са осталим народом, и да поврати манастирима сва њина имања. Е, подле душе! Ама шта се њега тиче наша земља и наша уредба, што он забада свој нов у сваки наш посаог Ка да ћемо ми њега питати како ћемо ее уређивати. ИМ то царево писмо направи код нас још већи немир у народу; а како не ће Већ и Пемци почињу да нам издају наредбе и пишу рас“ писе. Шта би ми били кад би стали слушати евачије наредбе и евачије ћевове. Онда би сваки цар стао да нам даје наредбе од своје руке и по свом ћеву; шта би онда било од нас, — Народ је почео још прње и горе да се мути и буни.

Једном одем ја у варот. Погледам — а на Шовељевом дућану разјапљена врата, а дућан пун света, Каква је то комедија — помислим. Приђем ближе, — Маргита се попела на једну столицу па нешто гласно чита. Сви слушају, ћуте. А Маргитин глаб Бони, чак сена улицу чује. Распалила се моја Мар-