Историја једног француског сељака

154

вита, па се сва запурила од узбуђења; очи јој блистају као две јасне звезде. Прислушам шта читаг — читала је о томе, како је наша скушпина објавила рат Немцима, јер су се били толико обрезобра= зили, да нам никако нису давали да радимо у нашој кући како ми оћемо, већ почели ови да заповедају ва нама и нашом земљом. Кад она сврши своје читање, подиже се така вика и урнебес, мислиш сад ће се кућа срушити.

да тим се прођушка кроз гомилу Шевељ напред, попе се на један сандук и отпоче говорити: „ја сам, браћо, увек био за мир, јер људи треба да живе у миру и љубави, а не да се кољу као рчкови, и да гребу један другом очи, као пас и мачка. Но кад су Немци сами наџали на нас, кад је рат већ објављен, онда се сад нема ту шта много размишљати; оружје у руке, па напред! Кад је тако, сад за своју домовину не треба пожалити ни своју крв, ни своје имање. Ко се сад уплаши, ко сад побегне и не пође напред за своју милу домовину, тај да је проклет! Ко пође на војеку, и, пошто разагнамо Немце, опет се жив врати, томе да је част и слава, а ко остави своје кости на бојном пољу, томе ћемо еви рећи: „лака ти прна земља, дико наша, и јуначки сине ове зеМове -е

„Но и ово да вам кажем, ми, ако оћете потправо, и не идемо против немачког народа; ми устајемо само против немачкога цара и оних војника и господе, што им не да враг да мирују, но непрестано наврћу ва нас. Ми смо ради да помогнемо еваком народу, да се избави од своје госпоштине и готована. Кад се народи једном освесте,. ја сам тврдо уверен, да ће они сви бити на нашој страни. У евију је на–