Историја једног француског сељака

жене, сестре и ћери закукају на све стране као сиње кукавице, а народ изгуби толике радничке руке. А зашто све тог Ни за што, вала, мањ на радост крвопеја народних.

„Тако, тако ја мивлим, браћо, да ће доћи време, кад ће се људи опаметити, изагнаће из своје средине готоване и капшаре, па ће жевети у миру и љубави, сви ће бити вољни, слободни људи, не ће им требати да дижу војску и да гњаве и сакате један другог. Не ће их сваки гад терати у поље као овнове на касапницу, да својом крвљу купују бесним царевима престоле.

„Но ја вам још отоич рекох, да се код нас сад отпочиње рат друге врсте. Сад сав наш народ устаје листом, али не устаје да брани цара, који се из обести завадио с другим царем, не; ми сад устајемо

раномо од туђих и наших готована — нашу родну домовину, ми сад од нужде идемо на бој. Народ сад устаје против наше проклете господе и против немачке солдатије. Наша господа хтела би опет да нам седну на грбачу, за то се бију с нама, а немачел војници с тога су се на нас подигли, што су наша прогната господа подбола швапске цареве да против нас устану; а још је и то, што се швапеки цареви боје, да се и њини народи не побуне и прогнају сву госпоштину, као што учинисмо ми,

„Не изазпвамо ми војну, нисмо ми рат заподели! Рат оће господа, они су жедни крви! (, напоићемо их; угушиће их наша крв.

А шта нисмо ми чинили да огклонамо овај рат Лепо смо говорили господи. Прођите се свега, заборавићемо сва она зла и све несреће које сте нам до сад починили, само од сад будите мирни и не