Историја једног француског сељака

158

| На екоро: чусмо, да су се многи нашн ђенерали предали Немцама и тако су лепо намамили наше војнике, да су их Немпи све сатрли и поломили, Не прође мпого, а ми разабрасмо, да је прешао Немцима сав о. нај батаљон, у коме је служио наш Никола. Тај несрећни глас баш лепо уби нашега јадног оца; тако та је то потресло да се и у кревет свали; сви смо мислили не ће преболети, али опет преболе. Кукао је, сирома старац, као сиња кукавица, а и јесте била жалост, да онако поштен старац ложиви онаку поругу од евог порода. А и нама није било лако. РоЂени брат удружио се с туђином, с Немцима, па иде против своје "раће. Помислите, јели мала ствар; а за сво опет требали смо господи да благодаримо, они начинише сву ону несрећу.

У ковачници код нас сад је билои сувише посла. Ковали емо свакојака копља и џилите. Довуку, 50вуку читаво бреме дугих, лаких и глатких мотака, а ми удри па куј оштре врхове и набијај на те мотке, па за час вто ти и копља. Гаким копљем могао си да натакнеш човека, као на њиви зелен дулек. За два месеца наковали емо око две иљаде таких копаља, А ковали смо их е тога, што у селу онда ретко у кога да је била пушка, па којеи имао пушку, није имао барута. Но зар вреди и говорити о селима, кад ни по окружним варошима није било боље. Пушке су биле све зарђале, муниција је била у нереду. Све су то господа напустила да тако буде, само да нама нашкоде. Народ је свуда био помућен. У Паризу Марат је говорио беседе војницима, и учио их да је боље да што пре сами помлате своје издајничке Ђенерале, фно да их пусте да се предају Немцима. Господа су опет једнако писала по новинама, да ће