Историја једног француског сељака

159

се брзо умирити народ и да ће се опет све повратити да буде по старом поретку. У вандејском окружију јенан одважнији чиновника купио је порез за цара, без икакве наредбе од екупштине. Опремао је оружје, а набављао рану за швапску војску и одбеглу господу. И нижи и виши чиновници једнако су умицали Немцима. Шрогнани попови и калуђери једнако су мутили по народу. Скупштина је гледала, гледала све шта се ради, па кад виде, да ће се учинити несрећа, она издаде наредбу, да се сви непокорни попови и господа протерају нз наше ранцуске земље, да им се један пут код нас утре траг.

Цар опет не потписа ни онај указ, којим се протоне из земље сви непокорни попови и калуђери. А шта то значи“ — Значи да је цар са поповима и калуђерима био против нас. У то време баш нагрне у нашу главну варош Париз и силество свакојаке говподе, и, ни пет ни шес, стану се договарати како би опет доватили народ у своје руке, па да га те. рају као што суи пре. Прочује за то скупштина, па нареди да се купе устаничке чете, и одреде двадесет иљада да припазе на господу, да не учине неку пакост, јер ђаволски су то људи, та наша господа, Што год има несреће на свету, то од њих можеш видети, а да видиш какво добро — то, не бој се, не ћеш видети. Но цар и тај указ не потписа! Шта сад да радиш, кад се човек слизао с господом и са швапским царевима, па заједно с њима замке нам плете. Џраво да кажем, цар је желио да опет потпаднемо под господу и да опет свуда за њих излиремо, а они само да румају и да се над нама натресају. Ето шта је он хтео.