Историја једног француског сељака

164

ваше сиротиње; ма какве биле ваше ритице, али сте их барем ви сами својим знојем зарадили, а нисте их изварали и емакли с туђих леђа, ка: што чине вили та наша славна Француска господа, што у златали јакама и рукавима крецкају се с ноге на ногу и излежавају залудни.

Ми смо још поодавно опазили, да цар више нагиње на господску страну, само нисмо знали шта ће учинити до послетка, и да ли ће сав народ познати какав је тај наш вајни цар. Но нисмо дуго чекали у такој сумњи. Од народних депутираца устане један у екупштини, па сва царева дела лепо поброји. Ево. шта је он говорио: „Наша су господа утекла Немцима. С њима заједно спремају да нас нападну, као бајаги ми смо увредили нашега цара, а ево оћеон и да му нашом крвљу сперу увреду. Тако говоре безбожна господа, а шта смо ми цару учинили Ми тражимо само нашу вољу и елободу, ми оћемо само да и ми мало боље живимо, но што емо до сада живели. Ми не ћемо да нас више господа гњаве и притешњују, да батинама цеде од нас порез, да их ми носимо на нашем врату, да се ране нашим знојем, нашом крвљу! Како смо ми могли тиме да увредимо цараг Зар њега то вређа, што народ тражи себи срећу и слободуг Он је крив, а не ми, ако њега то вређа. Ми никога нисмо увредили, ми само своје бранимо. А ако има ко не ради право и другога вређа, то је баш сам цар и његова господа. Ако јеко кога преварио, то је цар нас, а не ми њега. Ето, помислите само то. Цар једнако само то и угађа како ће смрсити конце и народној слободи и народној срећи. Једнако се крсти како он воле народ, а овамо јед-