Историја једног француског сељака

168

Нека те јуначки носиоци твоји пронесу сад кроз страшни рат, и, дижећи те ево овако високо, да им будеш крвав знак у крвавој борби, да будеш знак ужаса и стра непријатељима, јер је твоја висина знак, да је народ уздигао главу. Кад зазвижде танад, кад пљусне крв, кад иљадама твојих носилаца стану гвнути, ти, стара сељачка капо, да се вијеш високо на бојним барјацима, да вата језа од тебе душмане наше. Дижи се, дижи се, стара сељачка капо. уздигни се много над главама господе, која су те газила, и причај целоме свету колико је јада и болова претрпила, колико је торких суза пролила она глава, која те је носила и лети и зими!... Увис, напред, старинска сељачка кацо... напред!“

После нам Шовељ рекне, да сад треба да изберемо старешину за сву нашу чету; требало је још избрати овицире и под-овицире, али то оста за доцније. Ту ти ми изберемо над војском Гулена. Он на скоро нареди, те ударише добоши, а то је значило да је већ време да се кренемо. Жене ударише у плач, сваки их је тешио како је умео: „не бојте се, грађанке и сестре, ми ћемо се опет повратити“, тако су им говорили сви. Јадно ћемо се сви вратити; многи су оставили своје кости на бојним пољима. Ја се изгрлих и изљубих с Маргитом, опростисмо се и пођосмо. Тек што се кретосмо, а небо се натушти, почеше да за парају муње, и грмљавина се ломљаше са свију страна; за грмљавином проли се плаовита киша. Цео смо тај дан ишли без одмора. У вече доспемо до једне шумице и ту се уставимо да конакујемо. Свуд се наложе ватре; ту ти сваримо по мало јела и онда се понамештамо да спавамо, са торбама под главом. Сутра дан рано подиже нас Гулен, и пошто се опра-