Историја једног француског сељака

184

многи главом платили. И тако смо ти се клали скоро сваки дан. По пољу, рупама, каналима и свуда око вароши леже поваљене трупине немачких и наших војника. Врана се накупило ваљда милијунима, па ждеру мртваце. Било је лето, дани топли, а телесине почеле да труну. Дуне ли само и најмањи ветрић, а оно тек удари смрад да би бегао сто конака од вароши... Чим ноћ, а оно ето ти Немца да пали бомбама варош. Тек видиш онде се запалила кућа, па онде, па онде. Народ се згрца да гаси, а оно тек бомба посред народа — груу! Кад погледаш, а оно тек једноме пребијена рука, другоме нога, трећем разбијена глава, а неки опет сав у парчиће ратдрузган. Огореле греде падају, зидови се руше, људи " сгењу, крче, кукају, вичу на све стране, рекао би да је дошо суђени дан. Вала ни код ромог дабе у паклу, мислим, није горе било. Од како сам се родио нисам тако шта видео. Чисто човек не може да верује, све мисли да снива. Али, браћо, ово није био сан но баш јава.

Тако је прошло два месеца, многи су магацини с брашном погорели. Јело се омањало. Народ је почео да наваљује, да га испусте из града, а старешине му и то допустише.... Сва та сиротиња и голотиња тако и полети градским вратима. Иза градских зидова текла је река, а преко реке је била начињена ћуприја. Кад су отворили врата и пустили напоље ову сиротињу; па врата за њима опет затворили, онда Немци окупе да их мажу картечима. Тако су Немци поступили са својим људима, јер у Мајнцу су Немци живели, а они су само и изашли напоље. А за што су Немци, да се човек упита, учинили тако са својим људима г За то, богме, што немачку господу