Историја једног француског сељака

198

жене нек спремају џебану, оружје и свакојаке ратне опреме — нека спремају аљине за војнике, нека његују рањенике; деца нека чешљају шарпију, а старци нека крепе и ободравају младиће да смело и јуначки на бој пођу, да не пожале главе за своју драгу домовину, коју оће да поробе и упропасте цареви и господа. Сваки нека се привата посла. Од кућа да саградимо касарне, сва већа здања нека се претворе у магацине и оружнице. За спрму новога оружја издаћемо још седам милиуна рубаља. Нико нека не измиче и не тражи да измакне од војничке службе. Нико да се не може од ње откупити. Бећари и удовци без деце, који нису старији од 30 год., да састављају прву класу, први да пођу у бој. Војничким се старешинама налаже, да се строго брину о набаци праха и олова, ране за стоку и људе. На крвавим заставама да се напишу ове крваве речи: „цео Француски народ устао је против својих угњетача,“

Дивна је била ова прокламација, сви емо је с радошћу читали и овако смо се међу собом разго: варали: „Какве ће сад зурле удесити швапски трбушани, њини цареви — шерети, њина и наша подла господа и разврађено свештенствог.. Завући ће се у мишију рупу. Кад скочи против њих цео народ, 4 нас има на броју 30 милијуна. Закукаће вам, непријатељи наши, црна кукавица, потопићете се у нашој и вашој крви. Ми ћемо гинути, и опет ће нас остати, а вама ће се куће ископати... „Напред, децо домовине, славе наше свануцо је дан...“ С таквим је узвицима, 6 таквом је песмом устајао народ против својик угњетача и тирана. 0 славни наш народе, славна Франдуско!.. Дух твоје свете револуције потресао је и још ће дуго потресати цео свет! Варница, која је

ИСТОРИЈА СЕЉАКА 13