Историја једног француског сељака

194

сенула, кад су здружени краљеви, са својим срдама, ударили оштрим гвожђем по нашим тврдим костима, упалила је целу Европу. Пламен свете револуције, који смо ми распалили, плануо је и доватио све крајеве сгета, зажегао свету ватру револуције у многим срцима; и та света ватра још и данас тиња. Слава ти, слава, велики народе Француски, неуморни борче за права човечанска!....

Наскоро ми се кренемо из Анжера и пођемо даље у вандејско окружије. Ишли смо и ишли... Наједан пут напђемо на неку лљешту, на речице и блата. У путу смо наилазили све на мала сеоца, у којима су куће биле све опале и искривљене. По свему се познавало, да је овај крај дивљачан и спроманан. Ето то вам је и било вандејско окружије. Што год смо даље залазили у ово окружије, све смо нешто били тужнији и жалоснији; а и како ће нам бити весело, браћо, кад идемо да људе убијамог И ако су ови Вандејци били пусте будале, опет су били људи, и нама их је било жао. Рекох вам отоич, да што год смо даље залазили у овај крај, све смо на гору несрећу наилазили. Друмова нигде није било, но све засеоци и уске путање. На сваком смо кораку наилазили на ритове и шушњаке.... 'Таког дивљачног краја нигде нисам видео, к'о да су га, боже опрости, ђаволи градили. Војевати по овакоме крају била је жива мука. Вандејци су били код евоје куће, знали су све стазе и богазе, познавали су сваки шумарак и сваки рит, па кад се тако сакрију по тим лужинама, па окупе да нас бију иза својих бусија, онда ти ту нема више спасења. А још и то треба да вам кажем, да су ови Вандејци били ратоборан и очајнички народ, подбунили су их и попови и господа,