Историја једног француског сељака

16

— Ама мени је баш све Једно; не марим ја то тек би рекао Валеша, чешући се за вратом. „Иди ви с милим богом, па чините шта вам је воља, ал против господе и калуђера нећу да устајем никаг То се већ види да је њих сам бог поставио, а отк; би их било да их није бог дао2... — А зар је 6 наредио да нас они гулег — тек се осмене кум, ! слегне раменима, чисто би рекао: „еј, звеко ниједај — Е ајд, ајд лепо, а сад на рад децо“ тек ПОдВИК: кум, а ми потрч па удри ради. Добричина несретн: био је тај наш Валеша, ад онако, брате, беше спл тено и утучено у главу. Шта да му радиш Није«с сирома за то крив. Зар је мало људи још и дан: који су као Валеша. Господа и попови то биим хтел да сав народ буде као Валеша. Е — онда би теков варали народ како ваља. Ал нема, брајко, меда: ко нас у крчми нису мислили као Валеша већ као куз

Наша је крчма напредовала, не може бити боље Много је света онда свраћало у нашу меану — св трговци и кочијаши. Био је још један пут, што вод у варош, ал опет су сви ударали поред наше крчм« Сви иду кроз наше село Барку. Гле, а ја и забора Вио да вам кажем, да се наше село звало Барка,“ кумова крчма називала се „код три голуба“. Наш ковачница много је помагала крчми. Док се коњи пот кивају, или се што оправља на колима, путник сед) у крчми, па или што једе или пије, тек трошак иде А кад је вашар, код нас се слегне народ ка' војска Ту ти онда сељаци говоре један другом све искрен. и братеки, не боје се да их чује шпијун. Ту ти се они жале и јадају: како их задавише каишари и зе. ленаши и како се од пореза и приреза никако више живети не може. А већ жене, торочу док не прому-