Историја једног француског сељака

211

одма нека ми се иза јело не маша. Тада не би било на свету ни богаташа ни сиротиње, но би били сви једнаки. Тада не би више било ни лопова и убилаца, јер се не би људи ималн око чега гложити и отимати, а не би ни нужде имали да то раде. Онда не би ни оволикога разврата било у свету. Људи не би били шерети и лажови као што су данас. Но и шта да вам говорим 2 био би са свим други живот, па то ти је. А то није тако тешко уредити, само кад би се људи један пут манули сваких ћоравштина, па добро промислили, како им се ваља уредити, те да им буде згодно живити.

„И наши су сељаци, браћо, рђаво учинили говорио је Шовељ — до зла су бога рђаво учинили. Кад смо прогнали господу до сто ђавола, ми нисмо требали делити и парчетати ону земљу, којом смо онда завладали, но да смо лепо угодили, да сва та земља буде општинска. Ко колико може сам са својим укућанима да обради, толико и да му ве да од општинске земље. А општина да даје свакоме земљу, ко је обрађује, не под аренду, не под закуп, но просто да му даје онако без икакве плаће. Али да му не даје земљу за довек, но само донде, докле је он могне обрађивати. После тебе земља опет нека буде ошштинска, а не да је оставиш ти твојој деци; деца, ако им устреба, могу и сама од општине узети. Кад би се тако уредило, онда нити би било оволико надувених богаташа, ни оволико пуке сиротиње, А овако ћете видети шта ће се начинити код нас. За сад јот готово сви имамо земље, али док протече неко време, па се, да рекнемо, један сељак мало обогати. Чим се тако мало утврди, одма ће почети да тежи да више и земље накупује. Тако ће почети да пецка, кад ће

147