Историја једног француског сељака

237

казивање истине. Елем тако, најпре, да се договорите како ћете и шта ћете, па кад се један пут тако. лепо утврдите, а ви онда сложно тражите своје право и своју слободу. Ако се когод усуди да вам то не да, а ви онда не оклевајте, ко год није уз вас, а ви знајте да је против вас, јер наши су Французи ђаволи: видили смо ми њине послове, с тога чим опазите да се неки нешто мигоље, ане пристају уз вас, а ви их не пуштајте из руку, но притегните; одма сву вллет узмите у своје руке, па се сами уређујте. Вама се чини да то не може; да буде“ Ама не ва__рајте се, људи. Зашто не може да буде 2 Може, браће, све то да буде: погледајте шта смо ми учинили, а ко би рекао да се то може; али кад се оће, онда се све може. Тако ћете и ви моћи, само запшните. Но још је и то главно да знате како ћете се уредити, кад један пут добијете силу, да се можете по својој вољи уређивати. Ја ћу вам казати како ваља да се уредите, и камо лепе среће, да смо ми, богдице, тако уредили; данас би наш крај друкчији био. Али што смо пропустили ми, да ако надокнадите ви.

Што је најглавније, то је, да учините и уредите, да земља и све друго непокретно имање, аи све машине и алати за рад постану општинско имаће. Ја сам вам још пре негде говорио за што је то нужно. Но и сад ћу да вам мало о томе напоменем. Докле год остане овака уредба, да се и земља и све

друго добро дели на „моје“ и на „твоје“ дотле не.

може бити међу људима слоге, љубави и братства; докле год људи не уреде тако, да иземља, и злраде,

и алати не постану заједнички мал и добро, дотле ће

се људи међу собом једнако клати и отимати, биће један другом крвници и дин душмани, јер сваки себи

у