Историја једног француског сељака

238

вуче, сваки на своју страну тегли; а кад буде све заједничко, онда ће престати ова несрећна свађа међу људима и људи ће бити браћа, и биће срећни, и биће слободни. А овако погледајте каква се грдна "неправда гради! Газде, свакојаком правдом и неправдом, стекле су велика имања, и то им сад имање помаже, те осталу сиротињу гуле, како је њима воља. Ако је да дају паре под интерес, они гуле сиротињу, ако је да узимају раднике, да им раде, они опет гуле сиротињу, ако је на суду, ако је у општини, ако је за војничину, ако је за порез, или кулук, свуда се газде тек извуку, а сиротиња остаје на среди.... Тако вам је у селу, па тако јеи у варошима. По варошима газде поградиле вабрике, а у вабрикама све израђују радници, а газде узимају готов еспап, продају га и згрћу паре у свој џеп; подижу конаке и дворове, једу и пију што је најслађе и најбоље, носе. што је најскупље, а радници немају често ни комад сувога леба, ни крова, где би заклонили своју главу. А ваља ли то таког Ко израђује еспапг Радници. — Ви добро знате, да газда не ће сам да за«суче рукаве, па да он ради у вабрици, већ ти то свуд радници издиру. Газда тек само по некад загледа у радионицу шта се ради, да види, да ли радници запињу, даму истерају што већу добит; то је сав његов рад, а сиротни радници зноје се и запињу. Често им машина закачи ногу, или руку, па прекрши као свећу, јал довати преко среде па преруби као остра коса једру травку. А кад се радници толико муче, онда треба све што зараде њино да буде... Можда ће неко рећи: газде за то узимају много, што су све зграде и сви алати, с којима се ради, њини, па с тога њима и треба много више дати, но