Источник

источник

Као што се види, под горње босанске анатемњаке дошао је и Радин Гост Херцегов, за кога западни писци, — па и наши неки, — рекоше, да је био духовник Херцегу Стјепану; шта више, да је предњачио и самоме митрополиту милешевскому — Давиду (Петрановић). Истина је жива: да је Херцег Стјепан био прилично превртљив! јер је он умио и папама поласкаги, па им послије и леЈја окренути. Тако исто зна се, да је он примао у своју државу гоњене из Босне Богомиле; али се ипак његово нагињање православљу огледа и у томе: што је он подигао двије цркве: једну код III ћ епан-поља у Херцеговини; а другу у Горажду, посветивши ову св. великомученику Георгију (можда своме домаћем покровитељу, кога је славио), са које натпис такође је објављем у XXIX, „Гласнику". Ми и њега у предмет уносимо, у нечему по другима исправљена, јер сам га ја некад преписао у хитњи и незгоди, подржаван на леђима човјека, а дружина опет бјеше навалила, да се што прије кренемо у Чајниче на конак, те није ни чудо, што је у ономе заплетеноме натпису испало: „<моем8" мјесто: ,,/иолг ем8". Натпис гласи: „Кк л'кто 6954 (1446.) Љк равк ХрнстВ КогВ, госиодинћ ХерЦЈГК ОтЕфанк ккзенгохк ^ра.ик скетаго келиколА$ченикл Христока Геч^ргја л»оле (се) дл но/ИолГтсе о /ИН"к грешножк кладиц-к моелЈб Христб - '. Нагињање православљу Херцега Стјепана види се и по томе, што се он први титулира: „чувар гроба св. Саве", дакле мјеста, у које се сабираше Срби одасвуда, — да се поклоне ћивоту народњег светитеља. — Даље и по томе, што Је Херцег Стјепан имао за „р едовника" православног митрополита милешевскога Давида;штоје слао на св. Синајску гору дарове по некоме епископу (можда по истоме Давиду) и т. д., и т. д. 1 ) Његово лавирно држање према прилично још моћној властели, огледа се и у писму цариградског патријарха Генадија II. (1453.-1457.) к синајским оцима, од кога се писма — по срећи нашао превод на словенском језику, штампано у 63. књиги „Гласника српског ученог друштва. Посланик Херцегов (епископ), морао се подуже времена задржати на Синајској гори. Синајски оци, примивши посланика, макнули су ') Херцег Стјепан као владалац, предвиђао је скору пропаст Цариграда; видио ]е јадно стање деспотове Србије; видио је злу судбину Босне, у коју су још прије тога доба продрли Турци, а тада у њој имали и свога кадију, па и приличан број оних, који нагињаше „Исламу"; видио је даље и злу срећу Богомила, и газдовање слабо под владом Стјепана Томашевића; а и сам бивши окружен непријатељима и узнемирен од сина Влатка, пак је премишљао и довијао се, С ким ће и како ће, те му и није остало друго: него се постепено прилагодити православнима, а под сузеренством султана.