Источник

Стр. 14

ИСТОЧПИК

књигоношу до патријарха цариградског, и тражили упуства: кагсо се имају владати, према томе епископу, и да ли ће дарове примити од владаоца из „Кудугерије" (Херцеговипе)? т. ј. могу ли дозволити епископу, да служи? могу ли му при литургији, име његово помпн.ати ? и да ли није гријех, примити дарове од владаоца, који је у срцу истипа правосдаван; али то прикрива — због своје властеле? (Наставиће се).

I Хрквене виј ести. Освећење цркве. У селу Бугојевићу, парохији зубачкој, протопрезвитерата требињеког е благоеловом архијерејеким осветио је требињски надзиратељ са околним свештенством 21. септембра 1897. г. ново подигнуту цркву у славу св. пророка Илијз. Саграфена је трошком и трудом побожног народа зубачке парохије, коме је притекла у помоћ и зема.љска влада са потпором од 200 фор.

II 1колске виј ести. Поставл.ен>а. Јефто Одовић, парох лушки постављен је 20. септембра 1897. год. за привременог учитеља српске основне школе у манастиру Дужима.

Р а з н о. Богојављенска лихија у Сарајеву. И ове године прослављено је освећење Богојављенске водице уобичајеном свечаношћу. 1Три слршетку божанствене елужбе у новој цркви придошла је и литија из старе цркве, те се уз пуцњаву топова кренула на извор Пјенкавац. Напријед је ступала војничка музика са једним одредом војника, а за н.ом школска младеж са црквеним, школским и друштвеним заставама, многобројно свештенство из Сарајева н околине и на пошљетку Шегово Високопреосвештенство Господин АЕ. и Митрополит Николај. Непрегледну поворку народа, који литији гаљедоваше, отварале су Њихове Преузвишености гг. барон Апел, поглавица земаљске владе и грађански доглавник барон Кучера, са свим предетојницима, као и многобројним часницима и чиновницима овдашње војничке посаде и земаљских звања. На извору Пјенкавцу би освећена водица од ког су освећења важнији тренутци, као благосиљање воде, читање св. Јевангелија и помен Цара са пет плотуна из пушака и пуцаљем топова са града громовито поздрављанн. Након свршетка литија се у примјерном реду повратила у нову цркву, гдје је Његово Високопреосвештенетво благословило војнички одред и тим завршило ову цијелу црквену свечаност. Лијепо вријеме, прави лијеп прољетни дан, доета је припомогло, да је ове године више свијета нарочито са села импозантноет ове свечаности као мало којих година својим присуством увеличало. Гомиле сеоског свијета у свом лијепом народном одијелу, дијелом у пратњи литије а дијелом по улицама у реду стојећи, прекрилиле бијаху пут, којим је литија пролазила. Све укупно узевши, величанствен је био утисак, који је ова лијепа црквена свечаноет