Источник

Стр. 20 иетотгшк в Р . 2

(тако су Грци називали Богомиле) кк покиноканје гркчкскк^ цркк(, сице и сћ ^лкжочнсти се да и господарл Херц-кга, иже ес скдркжатмћ чести от Носн"к, н и\*жј ккз/иожет тд/ио скткорити ХристЈлнм пракосмкни кк церкок к нлш8. Хот'к\-к ткорештиЈХк сје и и>т Нс\ши\к_ н-кки\к, нк где рскностк тлкчн<а? Окдче господлрк. ОНк (т. ј. X. СтјвИ.) 11ДВ/16Н0 §К0 НбрЛЗ/^ЧаЈТСЕ СкКркШбННО от К8д1Јгер к зл откчккстка класт*клк стра\ и строежелњ покриклет се, да тлкоклго ради кокаркстка прикл-кчстк др$з"к\-к Кк д 'кистко епископоко, ес же кк н8трк ХристЈлннк от л1лллд кр"кл\ен"к. Оего ради и посилаетк кк Христјлнол^к Л1ИЛ0СТКШН5; аште ли не ки кмлк ХристЈлннинк, не ки \от'клк (Иетнбти с8етн"к ил!"кшл скол. &его ради $ко епископа лште пол^нете н'ккогда, не сгр"кшлете; 1ес ео прдкослакнк и ^еротошл прдкосллкно/и8 приснол1$ патрјлр\б л^стВ тол18 (значи пећку патријаршију, или, ако је ова у то доба била пропала и дошла управа српске цркве под охридску архиепископију (1459.?) то означава охридску архиепископију), доколно 1дко н-кстк когдл потр-ккл дл литургиса кк окит"кли" (т. ј. довољно је кад му име споменете, ако нема манастир потребе какве да вам служи литургију). Даље патријарх у писму наређује: да Херцега не спомињу ј а в н о на служби, — пошто и он јавно неисповиједа своје правосдавље, него се могу у трпезарији при обједу, кад је присутан тај епископ, помолити Богу за Херцега и његове све, како би Вог садјеиствовао у њихову православљу и учинио их синовима прав. цркве. (Види о Богомилима расправе: Петрановића; Каско^а; „Гласник срп. уч. друштва", књиге: XXIX.—XXXVII.—X., свеску 27. стар. ред; Гласник Сар. Земаљског Музеа за 1893., књ. V. (3); Лзет. Мат. Срп. за 1890. год., к. 164.). И тако од године 1329. па до 1589. дакле за пуна два вијека и не пуну четврт, ми не налазимо ни једнога дабарскога епископа, — изузевган ону тројицу: Јована II., Шпиридона и Јована III., који су споменути послије Николе, и за које се незна, кад су били, и да ли је који од њих преживио косовску битку, и доживио свршетак 14. стољећа! У мучноме добу по српску цркву и државу — у вријеме деспота Ђурђа и сина му Лазара, споменут је (1442.) међу осталим српским митрополитима е Лимски Филотије (без спомена о дабарском и захолмском), па је могућно, да је овај лимски, поред захолмске, управљао и дабарском; а тако и Давид Милешевски (1466.—1470.), коју обојицу г, Н. Дучић ставља у захолмско-херцеговачке. И тако, не могосмо наћи више ни епископа ни митрополита дабро-босанских кроз тако дугачку периоду; а ова периода, или та времена, бијах^ за наш народ и за нашу цркву, врло „лк>та и прис» коркна, — гр"к\к ради нлшихк".