Источник

Бр. 2

Стр. 21

Ја ћу овдје да поре^ам познате ми биљешке о дабро-босанским митрополитима од 1589. год. па до наших времена. А ово чиним још и за то, да се исправе неке нетачности о њима, које су се провукле кроз 38 к. „Гласника српског ученог друштва", као и кроз „Шематизме" и „Источнике" дабро-босанске митрополије. И ове моје садашње исправке, може опет још боље исправити и новим подацима допунити сваки онај, који за то има воље и способности, а ја ћу му бити захвалан као и сваки православни Србин Босанац. I. У XIX. поменику срп. краљ. академије, на страни 45. има записка са Бешеновачкога јеван^еља, гдје се каже: да је ту књигу написао монах Григорије, при игуману Аверкију и патр. пећком Јовану, Ванкскил! же пр«столо<мк прдвеш^ кЧесвет^кпшол^ лштрополитВ восднско/и8 кирк *1ксентЈк> 7065." (1557.). Но према добу у коме је био патр. Јован (1592.—1614. или 1615. год.) овај датум није правилан, и прије ће бити година 7099. (1591.). II. Године 1589. писана је књига Патерик у ман. Озрену: вћ пер'кос /1'кто скеосвештбногд /иитроподитл дквр^скаго кирк Љсентпа. Исто тако написано је 1592. год. једно јеван^еље у ман. Ловници при истом митрополиту (II. Годишњица Чупићева). III. Г. Владимир Красић у опису ман. Лепавине, каже за ман. Марчу: да га је с допуштењем царским подигао митрополит Гаврило Аврамовић около 1580. год. (в. ЈБетоп. Мат. Српске за 1889. књ. 159.). IV. У Љетопису Мат. Српске, од год. 1893. стр. 16. стоји ово: „Год. 1600. год. пређоше из Далмације около ман. Хрмеља на Зрмањи многи Срби под кнезовнма: Вуковићем и Беашиновићем. Допратише их митрополит Гаврил са 70 калуђера". У мемуару Срба вараждинских у Крнжевци од 23. априла 1750., у другој шпецификацији, назначени су православни епископи при трону ипекском посвећени и у ман. Марчи епископовавши, њих на броју шесторица, ме^у којима су два Гаврила, по броју епископа први и пети, онај први као „митрополит". (II. Годишњица). У магазину далматинском за 1843. год. на страни 105. има овај почетак од писма некога „епископа" Симеуна: „Посланица Оишона ©пископд ддвро^косднскогд, фошичкогл, клишкогл и дал/иатинскога. Чксно/и8 л1она\8 Герасил»8, Елагословенје дрх^ер (подерапо) чрезк Ждркд Грдовцд прил»јр/ик (подерано) ШлВченк дол^к его зд вин8 сини его (подерано) дд рдзл^чит се и поилитк сееи жен8" (све остало подерано). Штета што се није година сачувала кад је писато писмо! Па и у титули „фојнички" мислим да је неправилно, јер у Фојници, Крешеву и Сутјеској, до окупа-