Источник

Бр. 3

Стр. 43

како је то јеван |јеље приложено цркви „кк к'тороб И'кто сладичднгтва светжшлго -иитрополита ндшего восансклго кирк Христифорл" (Глас. књ. 63. стр. 202.). Он је 1676. год. утаначио са општином и свештеницима: да приходи од сваке треће четереснице (литургије кроз 40 дана за покој мртвијех) имаду свештеници давати цркви, и те их је године било у све 114. —- Свакако ведик број умрдијех кроз годину дана у једној општини; а бидо је много мртваца, за које сиротиња није могла плаћати четереснице. Год. 1678. приложио јеиХристифор у цркву сарајевску један годишњи „саландар". Због неких прихода и свештенства, општина сарајевска имала је неспоразума са митрополитом Христифором, што се види из њезина 4 писма истоме од 1671.—1674. Своје митрополитске куће није имао у Сарајеву, него неку ћелију, те због тога судпм, да у Сарајеву није сједио, него можда у манастиру Бањи, која је запустјела тек 1697. У запискама црквеним има ова биљешка о њему: „Д^кто 1681., дл се знд када се пр'кстави /иитрополит восански Христифорк и приде писднје $ ск. патрмрха зл /иерггк (ваљада за ствари заоставше) и послашо и\к по прото= поп8 1оканВ и по Одки тгрзји дл нредад^ патрјдр \8." („Гдасник", књ. 38.). Атанасије Љубојевић 1681.—1688. (Нема га у Неодогосу). Родом је био из Сарајева. Општина је и с њиме имада глупијех и крупнијех зађевица, што се такође види из њеаиних пет писама истоме (од 1684.—1688.) Чини ми се да ни он није сједио у Сарајеву стално, јер из тога доба има једна биљешка: (глашо челов'ккл клддици нд Крдтово, и кддк доћс кладикл, ви арчд нјл 18 и за кбрнсрл 6230 аспри." Тако^е из писма општине њему повирује, да им је Атанасије сдао из манастира Бање неке калу^ере за јефимере, те би се и по томе могдо мислити, да је сједио или у Бањи или у Кратову, које је 1% часа дадеко од Бање, идући Новој вароши. — Кад сам ја некад преписивао копије речених писама за „Гласник српског ученог друштва", ја сам сву кривицу зађовица бацио на овога доброга архипастира (мисдећи још и да је Грк!), који је 1688. пребјегао у ћесарску земљу, и тамо од преведике помоћи био православноме народу, бранећи га свјесно и неустрашимо против насилне уније, у чему је имао много труда и много неспокојства од стране владиних .органа и римокатоличкога свештенства. Потписивао се и тамо (1698.) „лштрополитк Иосни и Зринскол1к полку". Доживио је прилично дубоку старост и премииуо је у децембру 1712. (Види „Карловачко владичанство", књ. I., стр. 234 н 272.) Висарион — до 1708. (нема га у Неодогосу). Незна се кад је примио митроподију босанску, да ли одма по бјегству Љубојевића (1688) или доцније. Год. 1696. дао је општини сарајевској овај устав;