Источник

Стр. 70 ИСТОЧНИК Бр. б

НЕЗБАНИ^НО. Преглед биљеЉака или извора о дабарским епископимаи дабро-босанским митрополитима. Од Митрополита X. Савве,*) (Мјесто свршетка настмвак.) Д и о н и с н ј е 1762. (нема ни њега у Неодогосу). На једној Србуљи у књижници Српске Краљевске Академије има ова записка: О на книга кожесткенна и кллгопотршнлА ликм к1\-к изредни^к ксштеи п;п"ки кмиц-ки цркки пекскои подписл^к лзк с/мирснји Дионисји шт Никшичскогл пиЕ.иои, \е клетр\к скгг'ки келиц-ки цркки нјкскои , по го.н 1759. пдки игВлин к. цр. пекскои, по то,и дштрополит Кослнски Д|онисЈи !762, Нок. 24. \ј' Пећи" ! („Гласиик", 56. књ.) Он је дакле потоњи Србин Митрополит босански, а за њим је дошао први Митрополит (ГркЈ Серафим, који је са још неколицином грчких архијереја потиисао познату молбеницу на потон.ег патријарха пећкога Калиника (Грка) да се пећки престол укине и подвргне цариградском. По Неологосу, Серафим је био само годину дана у Восни (1766.—1767.) У сарајевској цркви има ова биљешка од 18. марта 1767. (на грчкоме језику): „По предлогу архијепископа пећкога на васионски престол, и по одобрењу свесвјетјејшег патријарха господипа Самуила, дођосмо у Сарајево ради побирања патријаршеских прихода по пре^е постојећем обичају; и постависмо епитропе (ваљда црквене): гг. Димитрија Хаџи Дамјановића оина, Ђор^а Николића, Тодора Милетића, Лазара Петровића и Ристу Бартоловића: дакле записаше се њихова имена у кодекс цркве „величајших" архистратига Михаила" : „Босански митрополит Серафим с. р." „Ексарх иатријашески Данил с, р." Од горњих породица још и данас има у Сарајеву: Хаџи Дамјановића, Николића и Бартуловића. Од Милетића породице био је знатан трговац у Трсту Јован, који је велику трговину водио са Лајпцигом и стекао огромно имање. Стара архангелска црква има прекрасне скутове, завјесу на двери и даркове на путијер и дискос, све од тешке кадифе, извезено дебелијем златом, као поклон од Јована Милетића. Казују неки, да је он оставио и у новцу велику суму за сарајевску цркву, но да су то у Тријесту задржали и на градњу цркве св. ПЈпиридона употребили, покрај које цркве и валази му се гроб. Али овом казивању или причању не може се вјеровати без каква документа о томе. Чуо сам, да је онаке исте скутове и завјесе *) У 1. броју „Источника" од ове године, на страни 12., у анатемизму босаноких јеретика или Бабуна, на неколико мјеста стоји ријеч: трнфи, а треба да буде написано: трижди, које се овим исправља. Лшац „Прегледа".