Источник

Бр 5

ИСТОЧНИК

Стр. 71

још негдје покдонио у двије мравославне цркве, но не могу се сада сјетити, у које је то приложио. 0 Ексарху цариградском (Данилу) има спомена у биљешци на једноме јеванђељу у бечкој дворској библиотеци: ,,Н (л) 1767. л'кто кдко дсће од пдтрјјлра келјкога царигрдцкогл вксарк к л д Д и к д и покВпи лтлогти и ДДД«" (биће ваљда: „отиде" (види Ш. Споменик српске краљ. Акад.) На једној записци у цркви Р а т к о в у (кључког котара) храмасв. оца Николе, стоји: да је ту цркву освештао архијереј С е р а ф и м 1766. („Источннк" за 1888., стр. 16.). Такође у „Источнику" од 1891., св. III., стр. 105., стоји, да је митрополит С ер а ф и м освештао покретну цркву (чадор)у селу Гостовнћу 1768. Оба натписа, особито овај потоњи, требало би још једном прегледати, јер се датум не слаже са годином у Неологосу (1766.-1767.) Кирил 1767.—1779. (по Неологосу). На књизи прологу у манастиру Гомионици споменут је Кирил 1778. („Источник" од 1891., бр. 9. и 10.) Године 1779. царигрндски патријарх Софроније у своме писму на општину сарајевсесу, препоручује истој, да гледа уредно сабрати приходе Кирилове и преко његових већила послати му их у Цариград, јер да он то заслужује као добар и врсан архијереј и пастир, кога и народ познава као таквога, у колико је био ме1)у њима; а и Кирпл да се хвалио великој цркви са врлинама народним. У манастиру Високим Дечанима, м еђу многим ферманима има један пз године турске 1193., издат од султана Абдул Хамида (1774.—1789.), који се тиче митропомта Кирила и његова епископа« Овај ферман добио је преко цариградске патријаршије Босна-сарај е в с к и митрополит К и р и л за бившега епископа Бјелосијског Јоаникија, кога је он поставио својим већилом и овластио га, да у његовој митрополији скупља обичну мирију за патријаршију, и да шјвиђа црквене послсве у митрополији 1 ) („Гласник", 40. књ., стр. 228.). Према турској 1193. год. излази наша 1779., те и по њој као и по „Неологосу", а тако и по писму Софронија патријарха, излази година 1779., до које је био Кирил у Восни. Али и осим епископа Јоанићија (Србина Херцеговца), митрополит Кирил имао је прије тога доба свога епископа (Грка) по имену Паис иј а, о коме ћемо на реду говорити. 1 ) Посдије иада иећке иатријаршије, готово сви босански митроиодити од грчке народности ? имади су своје еиископе, међу којима п Срба, као што је горљи Јоаникије, и као што су у доцније доба биди отац и син епискоии: Антим нри мигронолиту Проконију (1851. —1855.) и СоФроније (отац Антимов) ири митроподиту Дионисију I. (1856.—1860.), и они су имади насдов: „Свето-Бје дицки" (иди „свего-Ведиски" ?) Можда у Ферману не стоји : „бивши", а може бити и да стоји, те то ће и бити ваљда она гитула „Вједицки" (од Бједосиског), а ја не знам по чему су иди за што су 1ај насдов дади митроподиги босански еиископима помоћницима? Ади у народу, особито у Сарајеву, одржао се и до сад сномен о титули епиекопа-иомоћника: „свето- кра говски", па ио томе судим, да еу и (Јрби митроподити, кад су сгановади у манастиру Бањи, ио неки имади свога еиископа, који је био у Кратову, у бдизини митроиодита у Бањи, те га у иосдовима које-гдје замјењивао. Но ово је тек моја иретпоставка, за коју не могу без доказа јамчити, ни за „Бједицкога" ни за ;; Кратовскога".