Источник

Стр. 93

3?аху своја Јеванђеља, молитвене књиге и т. д., којима се они при богослужењу служаху. и то тим прије, што се скоро сви владаоци српски одликоваху својом побожношћу, која се вјерно огледагае у подизању и украшавању величанствених божјих храмова. Да ли су сви ти споменици позније српске умјетности — из Милутиновог и Душановог доба — уништени, да ли се ипак још гдје не налази сакривеног тог народног блага? Велике су дакле заслуге оних мужева, који нам сачуваше и ове красне споменике, које данас имамо из онога славног доба; велике су заслуге и оних, који ово драго камеше наше тадашње културе учинише приступачним научном ^свијету, те тиме и прибавише свједоџбе о нангој несумњивој способности за културни развитак! Част им и слава им! Сјећајмо их се са признањем и благодарношћу! Р а з н о. Теетаменат Митрополита Михаила. Блаженоупокојени Митрополит Михаило основао је два фонда, и то Један са 10.000 рубаља а други са 16.000 динара. Први фонд основао је још прије 10 година и уложио га је у једној руској Банци у Москви, те се је исти до сада удвостручио, и завјештао је, да се од његовог прихода образују по два свештеника монашког реда, а приходом од другог фонда, који је уложен код управе државних фондова у Биограду, да се школују младићи од љеговог рода у богословским наукама. Поред ових завјештања, оставио је неке суме својој породици, а остало његово имање по постојећем закону, припашће држави (2 дијела) и његовој породици (1 дио). Начин бирања Митроиолита у Србији. Кад митрополитска столица у Србији осгане упражњена, онда новог Митрополита бира Изборна Сабор. Чланови тог Сабора ]есу : 1. <>ви чланоки архијерејског Сабора (све владике); 2. сви архимандрити; 3. ови окружни протопрезвитери и протопрезвитер биоградски; 4. предсједник министарског савјета ; 5. министар просвјете; 6. предсједник и потпредсједник Народне Скупштине, а ако Народна Скупштина није на окупу, предсједник и потпресједник пошљедње Народне Скупштине, било редовне или велике; 7. предсједник Државног Савј^та; 8. предсједник Касационог Суда; У. предсједник Главне Кон троле; 10. Ректор Велике Школе; и 11. Ректор богословије. Предсједппк је Изборног Сабора најстарији епископ по освећењу. Сабор се еастаје на позив министра просвјете. Кад се конституше тај Сабор, онда, пошто сви чланови положе заклетву, приступа се избору, који се врши тајним гласањем. Митрополитом постаје онај, који добије најмање 2 / 3 гласова. Ако ни један не добије 2 / 3 гласова, избор се одлаже на 4 цана, кад изабрани треба да добије један глас више од половпне. Кад се сврши избор, саставља се протокол, који се подноси Краљу на одобрење, и онда се митрополит поставља указом на предлог министра просвјете. Послије постављања, врше се извјесне церемоније, којима се оглашује нови митрополит, и то се врши пред члановима Изборног Сабора. У случају, да ни на другом избору не добије ни један више од половине гласова, одлаже се избор најдаље за пола године, а за то вријеме врши дужност митрополита један од архијереја.