Источник

Бр. 6

Стр. 87

наше литературе, него по умјетничкој изради иницијала са орнаментима и фигурама оно стоји усамљено — јамачно као једино очувано — у српској, а равна му нема ни у једној славенској литератури не само тога доба већ и који вијек доцније. ГГо снимку иницијала са неколико његових листова чувени познавалац овога поела Т. Буслајев вели да орнаменти ' његови собом представљају нешто са свим особито, нечувено, чак се смије рећи и немогућно у словенским рукописима; писани ћирилицом, не само у дванајстом вијеку него и много позније. Орнаментатор као живописац разликује звјерове и птице по родовдша, и као год људским сликама даје и њима покрете или миран положај,,који им одговара; умјетнички израђује појединости својих минијатура; и влада освећајем колорита у хармонијском састављању боја, и у њихову прилагођивању к природи предмета, који слика, управо као западни мајстори дванајестога и тринајестога вијека, или као њихови цретходници првих вијекова Хришћанства и на западу и на истоку, који још не бијаху изгубили класичко предање. 1 ) Мир, који је владао између Немање и Мирослава, продужио се и за владе синова њихових, док им се тек унуци посвађаше. Урош I., унук Немањин, дошао је у сукоб са жупаном Радославом, сином кнеза Хумског Андрије, а унуком Мирослављевим, и тада је по свој прилици учињен крај тој споредној линији владалачкој у Србији. Може бити баш за вријеме тих међусобица да је уклоњено и ово јеванђеље или из двора Мирослављева или из његове задужбине, и нама сад непознатим путевима доспјело у Хилендар, Немањину задужбину у Светој Гори, гдје се очува од пропасти, која би га јамачно задесила у његовој домовини. 0 Ускрсу прошле године цијела Св. Гора а понаособ манастир Хилендар, славили су свечане дане. Побожни монаси светогорски доживјели су ријетку срећу да на своме земљишту први пут послије походе цара Душана Силног виде опет владаоца обновљене државе Српске, Нзег. Вел. Александра I. краља Србије. Оном истом стазом, којОм је прије пет и по вијекова корачао Душан, упутио се Хилендару и Александер. На оном истом мјесту. на коме су некада њихови претходници са литијом дочекали Душана, дочекали су тада калуђери хилендарски и Александра Уз Душанову маслину, коју је Он за спомен свога бављења у Хилендару засадио, засадио је и Александар своју. Монаси Хилендарски, царски обдарени, усхићени радошћу од ове походв) поднијели су Његовом Величанству при поласку на дар и ово јеванђеље за успомену на за њих радосни Ускре 1896. године. Тако је ова знаменита старина Српска, рађена прије више од седам стотина година за једног владаоца српског, очувана у владалачкој задужбини српској, послије толико вијекова опет ушла у српске владалачке дворове, из којих владаочевим старањем умножена излази сада, као успомену на седамстотиниту годину од смрти онога, за кога је писана, пред учени свијет, да му покаже како су били сјајни почеци Српске умјетности, која се и на мало доцнијим (поч. ХН1. в.) жичким фрескама тако лијепо приказује, и која је већ у XIV. в. била достигла свој врхунац (н. пр. у Грачаници на Косову и др.), јер већ у XV. у вијеку политичког опадања, није могла ни умјетност напредовати (н. пр. у Љубостињи и др.). *) Какво пријатно изненађење, кад се и језичким примјером може утврдити ова претпоставка о утицају запада. На стр. 40. (71.) види се над главом Јована Креститеља натпис жвањ батиста. Слике трију јеванђелиста на првом листу толико напомињу исток и разликују се од осталих, те се мора узети да су узете са неког препочетка (мустре) а остало је можда рађено на памет.