Источник

Бр. 8

вицу, дсфе у село Кацојевац (манастирска иарохија) и ту запали конак Асим-аге Тадиревића, а из Кацојевца до^е у манастир 22. августа. Тај исти дан нападе ова чета и на Турке и послије 12 сати жестоког боја усташки во^а Ристо Јеић побјегне са неколико другова, а неколико рањеника увуку се у манастирску „станару" и ту остану, не могући даље бјежати. Сутра-дан, т. ј. 23. апгуста, доЈје Омер-бег Јакубовић из Глиња (Бијељина) са багаи-бозуком у манастир, те нашавши неколико рањеника. у манастирској станари, манастир запале и поробе, а рањенике све исијеку. Архимавдрит Симић с јеромонахом Јоаникијем Петровићем и учитељем Петром ЈГазаревићем побјегне, али их код Врчког ухвате и свезане их злостављајући доведу у Брчко, одакли их спроведу у затвор у Д. Тузлу, гдје бијаху по године и гдје власт прогласи архимандрита Александра Симића политичким злочинцем и осуди га на тешку десетогодитпљу робију у Видин, ушљед које осуде архимандрит би одмах послан у заточење, а јеромонах Јоанићије Петровић и учитељ Петар Лазаревић буду осуђени на три године тешког затвора у Тузли, те су у тузланском апсу лежали од године 1875.—1878., које се године и ослободе затвора. Заостали пак калуђери Иларион Стојановић (родом из Ченгића, зворнички котар) и игуман Јосиф Поповић који не хтједоше бјежати мз манастира свршише мученичком смрћу 1 ). Од године 1875.—1878. оста манастир опет пусто згариште. Архимандрит Симић би послан у заточење у Видин 1876. год., гдје је био у заточењу до године 1878., а те године ослобођен, поврати се он у Босну, лати се опет посла, те у друштву са јеромонахом Јоаникијем Петровићем, који се тада бијаше ослободио тузланскогсужањстаа. и јеромонахом Фотијем Ђурићем и околним свештеницима: Стевом Ђур^евићем, парохом из Локања и Јовом Стојановићем, парохом из Трнаве, а обилатом помоћу и прилозима браће Срба из цијеле зворничко-тузланске Епархије, подиже на ново ову св. обитељ, која би довршена у очи велике Госпојине 1879. године. Архимандрит Александар управљаше манастиром са малим прекидом до своје омрти, која је наступила 20. новембра 1893 Послије њега преузе управу манастиром архимандрит Костантин Јовичић, бивши прото брчански, и са његовом управом отпочиње напреднија ера за манастир. Он отпоче рационално обрађивати манастирску земљу, набави боља пољопривредна ору^а, добави стручне људе у земљорадњи, те подиже привреду манастирску. Оправи и постави у добар ред манастирске зграде, другии ријечима у сваком по*) Иларион буде грозним начиномг злостављен и тада одведен у Тузлу, гдје у затвору умре и у Тузли сарањен буде, а остарели игулган Јосиф буде код манастира сасјечен, те су га његови сродници уз лијеву страну цркве саранили, те му је ту и споменик нодигнут.