Источник

Стр. 126

гледу уиапрпједи манастир. Архимандрит Јовичић још и данас у пуној снази мушкој дјелује у винограду Господњем, тр пошто се „живима историја не пише", то се не ћемо више ни бавити његовим дјеловањем у овој светој обитељи. Сада пак покушаћемо, да у кратким цртама опишемо цркну и гграде око цркве у садашњем стању. Црква је начињена у византијском стилу у облику лађе, и дуга је 9'6, широка 6"5, а висока 6'5 метара. Звоник је дуг 4, а широк 4*5 м. Олтар је потшфен тесаним каменом, а храм плочама. Црква Је на три свода са шест стубова, зидови су јој дебели 08 м. На олтару има један, а на храму три прозора. На цркви је и једно кубе са 8 прозора. На звонику, кога је поново озидао архимандрит Симић 1884. г., има 7 омањих прозора. и покривен ] е бакром. Црква пак покривена ј е ластром. У олтару за часном трапе&ом налази се некаква костурница. За црквом се налази лијеп цвијетњак, у коме су гробнице двојице зворничких митрополита: Јоаникија и Гаврила (зворнички митрополити већим су дијелом овдје сахрањивани) и гробнице: архимандрита Александра Симића и игумана Јосифа Поповића. Од манастирских зграда поменућемо „стари дом", „нови дом" и „стару кућу". У „старом дому" има на горњем спрату пет ћелија са лијепим ходником, а на доњем три ћелије и једна кухиња. Испод „старог дома" налази се подрум. Одмах уз „стари дом", само што растављају степенице, налази се тако звани „нови дом". „Нови дом" почет је да се зида 1888., а довршен је 1891. године. У „новом дому" има на доњем спрату врло велика „трапезарија", уз коју је смјештена једна собица за успрему, а осим тога имају још двије калуђерске ћелије, пред којима се налази фино поплочан ходник, а за овим кухиња. На горњем спрату имају четири ћелије и то двије веће, а двије мање. Највећа ћелија зове се „Митрополитова соба", а једној опет ћелији смјештена је манастирска библиотека. Уз „нови дом" налази се опет звана „стара кућа, са двије ћелије и кухињом. — Како на старом, тако ието и на новом дому, урезане су плоче, на којима златним словима пише, у коме су времену зидани, при коме манастирском старјешини и чијом помоћи. Још ми је на завршетку споменути, да је овај манастир од искони био права богословија ове епархије, јер су сви стари свештеници овдје се учили књизи и богословским знаљима. Од када се памти, манастир је имао за парохију садашња села и то: Трнава, Крћина, Бањица и Кацојевац, а од новијег доба добио је још и ова села: Пилицу, Бјелошевац и Главичице. У свој манастир-