Источник

источник

Стр. 115

Ништа није тако мало личило на модерно васпитање, као васпитање младога Израиљћанина у Јудеји у вријеме Иродово. Код нас има врло важну улогу јавна школа. Она иа дуже вријеме узима дијете из родите-љоке куће, да га повјери учитељу. У Јудеја такво што није још било. Једино што је Јерусалим имао једну народну школу, која се звала „Бет-Хасефер" (кућа књиге). Један вијек пред Исусом основана Фарисејцем Симоном Бен Шетахом (Та1т. Шегов., КеЂопћоШ, 8, 11.) била је она образац за школе, које су око 64. год. подигнуте биле у свима градовима и селима по налогу првосвештеника Исуса Бен Гамале (Та1т. Ва1зу1., ВаћаћаШга 21., а.). Јудејско дијете васиитава се у родитељском дому, у синагози и радионици: на дому прима савјете од оца и матере; у синагози учи читати тору (закон); у радионици вјежба се за своју струку. Домаће васпитање код Јудеја бијаше религијозно и патриотично. Средишна му тачка био је закон, морал и повјесница. Намјера му бјеше свијест пробудити и законом Божјим усадити у срце љубав према Овоме, као и љубав према отаџбини. То бијаше част и сиага народа, који се чвршће, иего икоји други народ, држао предања. На самоме огњишту људског друштва, у породици, распаљује се патријотизам у дјетињој дугаи. У срцу од мајке и оца црпи оно са страхом Божјим познавање Божјих закона, и посвећује се у религијозни дух Израиља, у његово велико опредјељење. Васпитање била је света дужност родитеља. Првенац био је за њих први плод снаге очине (V. Мој. 21., 17.) и Божјег благослова. Породица без насљедника била је као Богом напуштена и сматрагае се као предмет клетве. Отуда истиче она одана љубав међу родитељима и дјецом, која даде израиљским породицама таку чврсту везу јединства, какву незнабошци никад не познаваху. Римљанин је могао своје дијете убити, одрећи га се, Јудејац вјером својом био је дужан бдити над њим за највише добро породице и народа; број и побожност потомака била је част родитеља. Јеврејски законодавац непрестано опомиње оца, да своје дјете код куће, при ручку, на путу учи о божјим законима и доброчинствима; а с друге стране опет дјеци заповједа слушати родитеље. Ова заповјест долази непосредно послије оне, која говори о дужностима човјека према Богу. Послушност Бог благосиља; непокорност ће казнити. Да се види важност ових прописа, који се односе на саетав породице, треба читати у Причама (1. 8.; 4.; 10. и т д.) опомене, које дјетету говори премудрост Божја: да слуша наук очев и не празире ријечи материне. Ниједна мо-