Источник

Бр. 8

зел4лк>" (Ећпг. I, 28) родили и произишли од првог породичног пара. Но цаши су прародитељи погријешили, а њихов гријех показао се и иа њиховим међусобним одношајима. До учињенога гријеха Ева се означава као помоћница свога мужа (П, 18, 20). И ако је, дакле, заузимао Адам првенетво у својој породици, то се из тога не може никако изводити доказ о некаквоме ропском потчињењу Еве Адаму, или о некаквоме деспотскоме одношају Адама према Еви — код којих је љубав основ и прави (а не какви случајни) извор у свима њиховим узајамним одношајима, итољубав, која још није билагријехом ни мало помрачена, дакле била је истински нормална, те према томе вшперечени (деспотски, односно ропски) одногааји не могу имати мјеста, и заиста нијесу ни имали. Опредјељењ«, да Ева буле помоћница Адаму, показивало је само круг и карактер рада и једног и другог, сходно њиховим силама, способностима и т. д. Послије учињеног гријеха, Господ је казао жени: „кт* ткое/и8 №Браш,енЈб ткое, и тои током ижладати кбдггтч" (III, 16). Овдје се дакле жена не означује као помоћннца, него као потчињена му робиња, која је под влашћу свога мужа. Овдје већ почнње деспотизам, кога раније није било, нити је могло бити. Љубав, која је код прародитеља до њиховога гријеха била основ њихових узајамних одношаја, сада се већ почела губити, уступајући мјеста егоизму (себичности). Иначе у одговор на Божије питање: да ли није јео од забрањеног рода (Кмт. Ш, 11)? Адам се не би позивао на Еву, и не би казао: женд к»же дјлт * еси со лшок> та ми даде $ дрека и гадо^т*." (— 12). Адам, дакле, да би тим начином оправдао себе, заборавља на везе, које га са Евом сједињују..,. Особине, које су се појавиле у природи прародитеља ушљед промјене њиховога моралнога стања, иоказале су се и на свему њиховом потомству; рајски гријех, који је измијенио њихове узајамне одношаје, прешао је својим редом и на њихове потомке, измијенивши извјесним начином и њихове одношаје једних ирема другима. Гријехом прародитеља нарушени правилни одношај између породичних чланова, задржао се тако поремећен кроз цијело старозавјетно доба. Узајамни породични одношаји код оних народа, који нијесу били под нарочитим руководством Божјим, обично су се управљали само по егоистичном начелу; а и у народу Божјем нијесу ме^усобни одношаји били много бољи: тај егоизам показивао се и овдје, а у неким случајевима преставници јеврејских породица нијесу се ни мало разликовали од чланова незнабожачких породица. Наклоност тјелесним насладама, као помоћница егоизма, све је више и више кварила речене одношаје -— о чему је познато свакоме, који ма и најмање познаје историју незнабожачк&х, а тако и јеврејског на-