Источник

Вр. 9 иеточник Стр. 133

по зади окомити врхови Јудеје. Сасвим близу простире се равиица Ездрелон, пуна цвјетног шаренила, па се прелива као перзијски ћилим, што преко њега прелијећу облаци са љубичастим својим сјенкама. На западу се заплавио ланац кармилске планине, а с њим још плавље море, у коме се огледа сунце на заласку. Читав се свијет укаже посматрачком оку; и радо представљамо Исуса, како се на овоме внсу моли своме Оцу и гледа непрегледну земљу, као поље, које ће Он једном освојити и обдјелати. (Свршиће ое.)

О условима нормалног Љивота хришћанске породиде. Од професора А. А. Бронзова. (Наставак.) Да се вратамо дакле тамо, гдје смо ријеч прекинули. Тамо смо казали, да брак има велику важност и морално достојанстко. Казали смо још да за одрицање и уклањање од брачнога живота треба велике смотрености, а за ступање у исти треба велике пажње. Сада пак, прије свега свраћамо пажњу на питање о моногамији (једноженству) и полигамији (многоженству). Историја зна и за једну и за другу. У времена прије Хришћанства, полигамија је постојала не само код незнабожаца, него и код преставника избраног народа: сјетимо се само старозавјетних патријараха, јеврејских царева и т. д. Полигамија је у хригаћанска времена, осим незнабожачких народа, остала само код неких секата. Она иотпуно влада у мухамеданству. У незнабожачком свијету моногамија је била у опште ријетка и изузетна појава и њу је Хришћансгво сасвим утврдило. Полигамија је са моралног гледишта појава рђава, а тако ието и полиандрија (многомуштво). А да је тако, о томе се је лако увјерити. Па зашто се човјек незадовољава са једном женом? Једино из узрока тога, што су њиме сасвим овладали тјелесни осјећаји, које би он требао смиравати и укроћавати, а свакако стегнути. Попуштање тјелесним жељама не слаже се са захтјевима моралнога закона. То је било једно. А за тим смо говорили о љубави, као начелу које саставља мужа и жену у једну цјелину, нарочито с духовне страно. И сада питамо: каквим начином може неки човјек бити једна цјелина у једно исто вријеме са неколико бића? Може ли се ту говорити о једиом тијелу, које би сачињавао муж и неколико жена? А шта да речемо за саму љубав? Је ли она у иравом смислу могућа изме^у