Источник

Бр. 10

Стр. 151

унутрашњим везама, — осјећају се да су једно тијело. Тјелесна, физичка љубав при њиховоме ступању у брак игра само споредну а не главну улогу. И с тога, када код њих и престане тјелесна љубав, то и тада њихова тјесна веза остаје непоколебљива (разумијемо само код оних лица, која потпуно схваћају светињу брака). Они знају, да човјек не може растављати оно што је Бог сасгавио (Мат. XIX, 6). Живећи између себе у духу хришћанских начела, они у томе духу васпитавају и своју дјецу, која од њих и примјере узимају и т. д. Какву моралну важност има такови брак и такова породица, о томе смо већ говорили, И с тога је врло разумљиво зашто у Русији државна власт заступа и штити једино црквени брак, и само у овоме види први и може се рећи здрави извор и самога здравља државе; разумљиво је дакле' зашто она не признаје грађански брак, јер би то признање било у некоме смислу осуда и за саму њу. Све су то потпунојасне истине, које врло добро схваћају сви они, који здраво мисле и тамо, гдје је гра^ански брак успио, да се мање или више утврди. И тамо бољи људи схваћају каквим р^авим посљедицама воде такови бракови, који су наврло слабом ослонцу, и који су повољни једино ниским елементима друштва, ниским разумије се у моралноме смислу. У осталом о томе је довољно! *■ Тјесна веза међу хрншћанским брачнпцима (супрузима), која се оснива на њиховој истинито хришћанској међусобној љубави, на божанствености саме тајне брака и осталом, о чему је већ говорено та дакле тјесна веза, која супруге сједињава у једно тијело, сама већ еобом говори у исто вријеме о нераскидљивости бракова. Како се може једно тијело раздвојити на два засебна дијела, која би и даље живила? Из овога је сасвим појмљиво зашто св. Писмо строго осуђује оне супруге, који се растају и за тим у нове бракове ступају, називајући их прељубницима, а њихов нови живот прељубом (Марк. X, 11, 12; Лук. XVI, 18; Мат. У, 32; XIX, 9; Ср. 1 Кор. VII, 10, 11). Но ипак неки свраћају пажњу на Мат. V, 32; XIX, 9, гдје се дозвољава развод брака у случају прељубе једнога од супруга, и то без разлике: мужа или жене. Истина, да се у тим мјестима говори о прељубн жене, ушљед чега је мужу дозвољено развести се с њоме; но са хригаћанског гледишта муж и жена равни су, те што се при извјесним условима дозвољава једноме, то се при таквим истим условима дозвољава и другоме. Но ако је који дио нашега тијела рецимо болестан, то га ми нећемо одмах осјећи, већ прво покушавамо не би ли га излијечили, и само тада га осјецамо, када је он већ изумро, и када би могао собом заразити и здрави дио нашега организма. Здрави дио