Источник

Стр. 150

ИСТОЧНИК

Бр 10

извјесноме чиновнику, изјављују своју намјеру, коју и са својим потписима потврђују, њихови потписи утврђују се још и са потписима свједока — и с тиме је све готово 1 ). Свршава се дакде у ствари исто онако, као год и каква друга писмена погодба при куповању чега (на пр. земљишта каквог), или при састављању завјештаја о предаји насљедства некоме и т. д. Једном ријечи, грађански брак добија само спољашши карактер. Они, који су скдопили такови брак, не осјећају се да су икаквим унутрашшим везама везани. И када престану имати мјеста услови, ушљед којих је исти закључен, то се он обично и нарушава. Чим престане страствена љубав, ако је ушљед ње брак склопљен, или чим нестане материјалног блага, ако је због њега исти склопљен био и т. д., то и грађански су пру.ш сматрају свој заједнички живот за излишан, и растају се. Једном дакле ријечи, грађански брак, као чисто спољашња погодба има свој посљедњи исход као и све погодбе такога рода. Па шта бива са дјецом гра^анских супруга? У бољем случају са њима се брине један од њихових растављених родитеља. Дакле са бригом и старањем оба родитеља, они се не користе. А дешава се с њима некада и још горе. У Русији пак, према руским законима, дјеца из грађанскога брака сматрају се незаконита и немају свога презимена, ради чега трпе у будућем своме животу различне неугодности, те и онда када им се родитељи не растану, што је врло риједак случај,опет им је иста судбина. Што се пак тиче самих супруга (жена), то као што довољно показују тачни статистички подаци, иротестантске науке (подаци што их пружа та наука особито су интересантни због тога, што протестанти не признају брак као тајну), грађанске супруге, које се растану са својим грађанским мужевима, попуњују у врло знатном броју коитингенат проститутки. А и куда би на другу страну у већини случајева могле ићи ? Па чак и у тим случајевима, гдје је држава, као на пр. у неким земљама на Западу, ставши на страну грађанскога брака, утврдила га са својим прописима доста солидно, предвидившн и све разне случајности такове врсте, супрузи ипак осјећају да су везани само спољашњим, само људским везама и с тога са пуном смјелости у даноме случају изневјеравају друг друга, јер у њиховој брачној свези нема ништа, што би их од такога гријеха одвраћало и т. д. У црквеноме браку, то је све сасвим друкчије. Христијани, који вјерују у божанску установу брака, склапају га пред лицем цркве, а тиме управ пред лицем самога Бога. Ступивши тако у брак, они се осјећају сједињени најтјешњим, ') Тако је на Западу, док на против у Руеији је грађански брак еамо један приватни међусобни споразум извјесних лица, који не добија никакве вваничне Форме или потврде, те с тога грађавски брак има у Русији значење само незаконитога брака.