Источник

I

Бр. 10

ИСТОЧНИК

Стр. 163

другога и обратно, њихове духовне потребе, њихова духовна садржина били су узајамно истовјетни. При таквим условима, човјек и по смрти своје жене, или жена по смрти свога мужа не прекидају међу собом духовнога јединства, тим више, што сваки од супруга, који је у животу остао, сматра тај растанак за привремени, убјеђен, да ће се они поново за гробом састати. Уз такове услове, просто је невјероватно, да би се живи супруг могао за другом особом толико занијети, те да постаје с њоме једна цјелина, и то не само једна тјелесно но и духовно. Овдје се намећу двије претпоставке: или у првом браку није било правога јединства измеЈју с^пруга, или ово у другом браку не ће бити право, јер два пута се сливати (јединити), то је свакако немогуће. Једном ријечи другобрачје са идеалнога гледишта није нормална појава. Многи удови супрузи држећи се тога гледишта, поступају према њему и у животу своме. Част им! — Но сви људи не могу или управо мало их је који могу остати на тој идеалној тачци. С тога је према тима нужно извјесно снисхо^ење и попуштање. Они за себе налазе оправдања у тој околности, што брак највише и јест ради размножавања рода људскога. С тога брак, пошто испуни свој задатак на земљи, он нема више мјеста у животу будућега вијека. као што се управо у св. Писму и каже: к - к воскресжи ии жжатса , ни посагдкугк, но гаки> *1нгели Еожш нл некеси с8тк (Мат. ХХП, 30). А када браку припада задатак само на земљи, то је дозвољено (говоре они) повторити га онима, чији је муж (или жена) умр'о. То се може тим више тврдити што се баш у томе смислу изјављује и само св. Писмо. Тако св. апостол Павле сасвим јасно каже, да жена у случају смрти свога мужа има потпуно право ступити у нови брак и неће бити прељубница (Рим. УП, 3). У томе смислу, и ако не баш правце, изјављује се тај исти апостол и на другим мјестима у својим посланицама, па пр. када из средине осталих људи одваја на обашка лица, која заузимљу у хрићшанском друштву видљиви положај (као епископи и др.), онда говори, да ови могу само у један и то у први брак ступати (1. Тим. III, 2; У, 9; Тит, I, 6). Из тога се претпоставља, да остали људи могу ступати и у други брак. И баш нарочито треба настојати за нека лица да у други брак ступају, ако су та лица сувише млада, или ако се за њих не може јоиг рећи, да су потпуно утвр^ени у цјеломудреном животу и т. д., јер, резумије се, остајући такови, као удовци или удовице, лако могу у гријех пасти. У томе баш смислу и изјављује св. апостол Павле, управљајући нарочито своју ријеч младим удовицамаи савјетујући их, да се у д а ј у, д ј е ц у р а ђај у, кућу куће и т. д. (1 Тим. У, 11—15). — Осим тога има још и тако