Источник

Стр. 164

ИСТОЧНИК

Бр. 11

кону?! Но узалуд. Породични је живот такова појава, која се не може нотпуно регулисати никаквим спољагањим утицајима. Ако се у унутрашњости породичног живота покаже распадан>е, то га није могуће спасти ничим спољашњим. Једном ријечи, жена, која тражи слободне љубави, она се у ствари налази у рукама тога свога покоритеља човјека. Овај пак, увукавши је вјешто у своје мреже, наситивши се њезине љубави, мирно је оставља на милост његине судбине, и она у томе случају не може истицати никаквих својих права;, јер је сама тежила и вапијала за том слободном љубави. Нека се задовољи плодом својим! — Гдје је дакле узрок, који побу^ује жене, да захтијевају изједначење својих права са правима људи? Узрок се налази у њиховој лажној гордости, која им не дозвољава да се задовоље првим положајем послије мужа — у гордости, која им поб/ђује тежњу, да постигну онај степен, на коме се овај (муж) налази. Јесу ли дакле основани такови женски захтјеви? Они би без сваког оспоравања били основани, када би мушка и женска природа била подједнака, чега ми никако не видимо. Снага и способност човјека и жене различна је, п1то се и на први поглед опазити може. Код човјека превлађује снага умна и физичка, а код жене више осјећаји срца. Човјек није у стању никако замијенити жену и њезину њежност срца тамо, гдје треба утјешити, ублажити, одазвати се коме у невољи ит. д. Докле т. зв. „женска њежност" („жжстЕенностћ", која даје индивидуално својство женској природи) нехотично привлачи и побуђује симпатију и љубав према жени, дотле та иста њежност, као мекуштво, код човјека је непријатно и одвратно својство, а ме|јутим „мужаиственост" је (код човјека) својство симпатично и пријатно. Ови напоменути моменти већ говоре, да положај човјека и жене не може бити подједнак. Жене теже за дјелатношћу заједничкога карактера. Но имају ли код њих за то потребна својства? Сумњамо. Жен~л својствене црте, као: бојажљивоет, стидљивост, скромност и остало, које баш и карактеришу женску њежност („женсткенностк"), и које чиие, да је за жену тежак заједнички рад — те црте могле би се овдје (у оваком раду) понекада врло рђаво показати, када би се радило на онај начин, како се у таквим приликама осјећа човјек у дјелокругу своме. Истина, поједини изузеци могући су и у женскоме свијету. Било је и жена, које су биле као преставнице вјештина, па чак и наука, на пр. математике, медицине и т. д. Но на првом мјесту, то су изузеци, ушљед којих није могуће говорити о једнакости људи и жена; а друго, што и ти изузеци нијесу били никада у стању, да својим умом, и у опште својим даром учине каквих било нових проналазака у вјештини или у науци, јер