Источник

Бр И

ИСТОЧНИК

Стр. 165

су тн пронадасци увијек чињени само од људн. То се исто може рећн и о извјеснин великим дјелатељкама, које су биле само изузетци (у Русији на пр. св. Олга, Екатарина веи., на Занаду нарочито Јелисавета енгл. и др.), што су без сумње знале и оне саме. Јер друкчије, као што добро примјећује јрдаи моралиста, такове изузетне женске особе давале би женама, као што је и природно, виша државна звања, за која треба ума и енергије, но то се није никада догађало. Ти изузеци потпуно говоре, да су женска и мушка природа упућене једна на другу, јер ме^у њима нма одношаја, који су и сувише осјетљиви —■ но о томе не ћемо више. Дужност лица, у чијим је рукама васпитање, своди се највише на то, да код женске и мушке дјеце развију њихове специфичне (односне т. ј. какве којима приличе) индивидуалне особине, и исте код обојих његују на свој надлежни начин, али никако да, игнорирајући (занемарујући) особине дјевоЈчица, васпитавају и једне и друге на један исти начин. Јер друкчије то може изаћи врло р^аво, а у најбољем случају само смијешно. Сјеверна Америка, која би хтјела да се у свему покаже као напредна земља, већ је покушала васпитавање женске по начину мушке дјеце. Па до чега се је дошло? Као што показују тачна статистичка посматрања, то је код младога женског нараштаја повећало проценат смртних случајева, болести и т. д., јер што су мушка дјеца у опште примала без великога напрезања, то је за исто код женске дјеце требало много више труда, напрезања и т. д. Пријеступ природних закона не остаје без казне. 1Пто се тиче ученица — „студенткиња" т. ј. сдушатељица „виншх курсова," који су нарочито удешенн за њих и према њиховој снази, то против истих ми ништа не говоримо, јер је то установа сасвим друкчијег уређења. Истина, да лакомишљеност наведе више пута те слушатељице на глупо подражавање мушкињу, грдећи своју праву љепоту (на пр. на потпуно здраве очи мећу наочаре, особито плаве, носе преко деђа плед-шал, огртач, нгашају косу, цијелој фигури својој дају неодре^еност, чак им се виде у зубима цигарете и т. д.), но та појава, која се је тако много и нагло појавила нрије 13—16 година. сада већ постепено све више и више опада. — Но пођимо даље! Преставимо себи женску у улози, рецимо, судије. Може ли се поуздати у њу. Тешко! Судија мора бити у своме раду ладан и безпристрасан. У томе се и састоје све његове обавезе. Жена пак у опште не може бити ладна нити безпристрасна. Нзезиаи осјећаји срца, о којима је већ говорено, а не ум, одлучиваће код ње, и то често на штету саме истине. Када би наша јуриспруденција (правништво) почивала на томе лабавом темељу, на темељу осјећаја, то би се дошло до врдо рђавих пошљедица. Да и