Источник

Стр. 166

Бр. 11

не говоримо већ о томе, катсо се жена, као судија или као адвокат због физиолошких радша своје женске природе, не би могла увијек у одређено вријеме јављати на својој дужности, ушл>ед чега би страдала сама ствар заинтересованих странака и т. д. Потпуно право имају, моралисте. који поводом тих женских физиолошких радња примјећују, да исте радње боље од свега показују, гдје је право мјесто жена? Оно није изван породице, није изван ускога круга домаћих породичних брига и дужности, чијем остварењу не сметају њезине физиолошке радње. У осталом, као што је већ и речено, ако занимање науком, за које треба већи ум и иеће умно напрезање није за женску личност — и најпослије, ако истој није суђено да у научној сфери (кругу) чини метаморфозе (преображаје) и проналаске, — то ипак не значи, да то занимање науком у неким случајевима не може бити и препоручено. Особито се може препоручити женскињу практично изучавање медицине. У његовању и надгледању болесника и рањеника, жена је ван сваке конкуренције. Сваки онај, који је живио у породици, гдје се обично дешавају различне болести, признаће нам ово. Признаће нам и тај, који је видио жену као болничарку, која у болници пази и надгледа болеснике. Ту се човјек не може поредити с њоме. Изучивши макар само најглавније елементе (основе) из медицине, жена као мати била би још већи анђео — хранитељ своје породице. Ето због чега ми са радошћу и поздрављамо отварање женских медицинских института, који су заиста благодатна установа. Нећемо већ ни говорити о томе, како је многа болесна жена и остала тако болесна с тога. што она по својој стидљивости и не тражи медицинске помоћи од мушкога љечника; нећемо ни о томе говорити, да ће такових појава нестати, када буде бољих женских љечника, јер корист и потреба женских љечника показује се свуда. — Послије и то, у наше вријеме људи живе све теже и теже, и то баш с тога, ште је врло тешко прибављати животне потребе и намирнице. Жене, поред осталога, баш и због тога остају у све већем и већем броју изван химена (брака). Па баш нарочито, због тога треба им сада да промисле о извојевању себи каквих било сфера за рад, које су сходне њиховим личним особинама, њиховим силама и способностима, да би тако добиле могућности хранити се и живити. Мушки елеменат — што му служи на част — схваћа то, и постепено уступа женама право да заузимају сходне и приличне им положаје у друштву. Тако, ми видимо жена, које су као учитељице и васпитатељке у женским, а и у нижим мушким школама, па и у породицама, гдје оне такође за плату служе; видимо их као касирке, телеграфисткиње, телефонискиње, продавачице у трговинама, отправљају неке дужности у радио-