Источник

Стр. 188

источник

Бр. 12

но ипак треба неких објашњења. Еада братс по својој идеји треба да елужи цијељи размножавања рода људскога, то се из тога самога разумије, да је рађање дјеце негпто, што треба жељети, и што, разумије се, нехотично собом говори о Божјем благовољењу према ономе, код кога већ постоји. У старозавјетна времена то се мишљење код избранога народа појачавало са још једном новом околности. Сваки Јеврејин желио је, да баш од њега произађе будући Месија, и с тога, што се више рађало дјеце, то је више било наде, да ће из потомства од кога било његовог дјетета и произићи ЕГзбавитељ. Дакле, рађање дјеце било је у очима старозавјетних Јевреја као знак особитог благоволења Божјег. У наше вријеме та се околност промијенила. Исус Христос давно је већ дошао, испунио своју божанску мисију и узиио се на небо. Осим тога издржавање и васпитање дјеце, показивало се често у старија времена као лако бреме за родитеље, но то је у данашње вријеме, ушљед намножења љуства, као и због сасвии измијењених услова, често пута као најтеже бреме и највећа брига. У данашње вријеме већини је родитеља врло тешко да својој дјеци дају савремено образовање; па не само то, него има родитеља који нијесу у стању ни да ране своју многу дјецу. И због тога се природно у сиромашним и оскудним класама јавља жеља, да што мање дјеце имају. И у самој ствари сваки би требао прије ступања у брак да размисли о томе, хоће ли он бити у стању васпитавати дјецу као што би требало? Јер умножавање р|јавих људи без разлике никоме није драго. Много рађање дјеце ,,дар" је, но тај дар, као што се добро изражава један моралист, ,,не добија се непосредно с неба" (Мартенсен). У томе случају треба многог и великог старања од стране родитеља, те да то буде жељени дар. Тај моралист, наводећи ријечи св. евангелиста Јована:' жжа егдд раждаетп^, скорск и/иатк, појиде годт* вл: егдд же родит к от^оча, кто/и8 ис по/ииитчк скорви зл радостк, (» одиса челов г кк г к кт* лпр г к (XVI, 21), — разлаже, да су се тако радовале и матере Кајинова, Авесаломова и Јуде Искариотског при рађању исгих; но какви су ти доцније били?! 0 Јуди је сам Господ казао: док^о кк1 ккмо е/и8, аш,е ие кк1 (јодилс/л чслокфк^к -гои (Мат. XXVI, 24:). (Насгавиће се.)

Неколико историјских факата о тобоЉшем гоњењу учених /вуди у име Хришћанства. (Свршетак.) У реду мученика за науку ваља нам споменути проналазача брзојава опата Шапа (у XVI. вијеку), који је много пренатио од побу-