Источник

/ * * Стр. 190

ИСТОЧНИК

Бр. 12

случајевима прикрива се само непријатељство двају научних погледа нз свијет. Бојазан од новотарија својствена је људима свију времена и налази себи оправдања у томе, што нове идеје нијесу свагда и правилне и истините. Ми данас на теорије Галилеја и Коперника, које су установиле мање-више правилне представе о устројству васионе, сасма друкчије гледамо. Али у оно вријемз, када су сада одбачепи назори ухватили дубока коријена и од тадашњег свијета били признати (на пр. положај земље, кретање сунца), и када се нове теорије тек у главама само неких људи појавиле, тада је сасма појмљива борба тадашњег времена против тих научних новотарија и то наравно у духу тадашњег времена, најгрубљим насиљем изва^ана. Појмљиво је и то, да се најесу разликовале старином освјештане представе о васиони од догмата религије и нападај на те тобожње догмате, сматрао се као јерес. Испитивати доказе тих новотарија други не хтјеше, а већина их није била ни кадра. За таке и остале бјеше довољно, да аукторитет није на страни новотарија. А повјеровати Галилеју и Копернику и др. без свестрана и помног испитивања њихових идеја, било би са данашњег гледишта сасма непохвално. Да ли се можда не варају и не гријеше ти велики учењаци? Да ли није сам тај Галилеј, чије је име по цијелом образованом свијету познато, објаснио и протумачио плиму и осјеку потресом воде, слично води у покретљивом суду? 1 ) Да ли нијесу аукторитети природословља до почетка данашњега вијека одбацили фактичност падања еролита; и болица са воздушне сфере? 2 ) И новим идејама природословља с невјеровањем и непријатељски се односили не само богослови, не само остали учени људи, но почешће чак и сами покретачи науке. Теорија Нзутнова наишга је на јаку опозицију са стране ученог Роберта Хука. Лајбниу, не гледајући на сагласност Взутнове теорије са својим монадским учењем о силама, односио се према њој неповјерљиво, а Хујгенс је чак презирно гледао на учење његово о привлачној снази. Противници Нзутна доведоше умног природослова скоро до умоболности. 3 ) Анатом Варзоиг (ХУП. вијека) пао је као жртва зависти једнога свога друга. Мисли Харвеа о крвотоку не нађоше одзива у научном свијету, јер су се косиле са већ установљеним научним назорима. Знаменити Гвидо Патен исмијавао је и ружио Харвеа. 4 ) х И политичка заслијепљеност није оставила на миру покретаче науке. У реду научних мученика видно мјесто заузима ЈГавоасје —

') „ Јј ' аб1гопот1е роиг 1ои8 а , отр 254.

2 ) Исто, стр. 286—294.

8 ) „Мученички науки", стр. 86—87.

*) Ието, стр. 205.