Источник

источник

Стр. 191

творац хемије. Нпје мјесто овдје, да набрајамо велике засдуге његове као научењака и великог патриоте п управљача Француске. Свршио је живот свој на гилотини, осуђен револуционарним Конвентом 1793., баш у оном моменту, када је довршивао колекцију својих списа. Сличне судбе бјеше и астроном БалиЈе. математичар Конгдорсе и пјесник Шеније. 1 ) Пз тих примјера види се јасно, да су научењаци гоњени не само од стране хришћанства, но поглавито и баш у име науке и политике. Но ни религија, ни наука, ни политика не беху фактични покретачи тога гонења. Сасма су ту други мотиви по сриједи, а које смо горе напоменули. Наиме: страсти л>уцке, незнање, пакост, гордост и завист и др. играју у томе главну улогу, а само не љубав према општој, а понаособ хришћанској истпни. Но у свези са прогоњењем науке у име религије ваља нам још један повод привести. Многи противници научног покрета учинише и пређе, а и данас чине својим убрзаним и погрешним закључцима користи скептицизму, те тако наоружаше против природословља људе пуне вјере и богослове. Наука је религији објавила војну, и богословл су је неки примили, те у томе тако далеко отишли, да су ограничење слобоч,ног дјеловања научног тражили и свагда се против несумњивих резултата и научних истраживања борили. 2 ) При таким трзавицама често су противници религији били чак и они представници науке, у којих је љубав према истини научној и хармоничној вези била са срдачном вјером у св. Писмо и предање. Вацили су рукавицу непријатељства хришћанском погледу са научне стране већим дијелом људи не велика имена научна и свијетли велеуми, но површни популаризатори енглеских деиста, даље Бихнера и Хекла, Нисарева, Зајуева и Благосвјетлова. Чувенији велеуми научни пак односили се већим дијелом према науци хришћанској и хришћанству дубоким уважењем и не даваху никада повода задјевицама ме^у вјером и науком. Није риједак случај, да су они неки проналазак против певјеровања религијом штитили. Такови, из реда природњака, бијаху астроном Кеплер и Физиолог-анатсм Халер, Од филозофа Фр. Бакон и Лајбнип,; од правника Хуго Грације; од математичара Ајлер и Паскал Овај је посљедњи поклањао више времена молитви и читању св. Писма, него ли науци и одликовао се првим, истинитим аскетским животом, клонећи се сваког задовољства и уживања. У својој соби имао је само најпотребнији намјештај. „Ја љубим сиромаштво, — вели Паскал, —

4 ) Мученички науки стр. 142—147; 220—221.

2 ) К8ргт> ОШОКНАГО КОГ01Л0ИА. Н. РоЖД!!ТК!Н(КОГЛ. Ч- I. 56. и др. Стпб. 1884. г.