Источник

Стр. 198

источник

Бр. 13

бистром водицом његовом, мирисом цвијећа, дебелом хладовином. Све то производило је неко миље у вашем бићу, ви одмарасте трудне кости ваше, а у исто вријеме свјежисте и дух ваш, хладан напитак кријепио је тијело ваше, а жубор потока и мирис цвијећа увесељавао је душу вашу, и ви осјетисте неку тугу у души вашој онда, кад то мило мјесто оставити морадосте. Ви сте окријепљени а ипак вас нешто ту још задржава. Душа ваша осјећа неку сродност са том околином, и ки се напошљетку и одвајате, а те миле утиске понесосте са собом. Та угодна хладовина гдје се тако одмористе, тај жубор бистрог поточића, којим се тако окријеписте, тај мирис цвијећа, који вас тако разгали — то све — јест Чеда Мијатовић у хришћанској заједници, у људском друштву, у српској књижевности. У његовИм књижевним родовима огледа се велико знање, зачињено топлином осјећаја једне племените душе, у његовом друштвеном опхођењу избија силовитом снагом човјекољубље, а у хришћанској заједници Чеда је оличени евангелски Самарјанин. Богом надарен, хришћанским васпитањем оплемењен, Чеда, попут оног доброг пастира, што каже: „ ином, Сам својијем иотврђује чином". Говорити о Чеди — хришћанину, човјеку и књижевнику, није лака ствар, и ми — поред наше неумјешности, да му оплетемо достојан вијенац, — не осјећамо нп потребу за то, јер нема образована Србина, који Чеду не би познавао, који Чеду не би уважавао. Читајући његова дјела ви под силом његових разлога вољно се пуштате, да вас он управља, јер добијате увјерење, да вас сигурна, вјешта и патриотична рука води, и ви том приликом кријепИте се оном снагом, која из тих разлога избија, оним животом, који се у њима огледа, и кријепећи се тако, ви у исто вријеме и уживате — није вам дуго вријеме — ви удишете шумски мирисни ваздух — мирис једне нлемените душе — будите се иа сањиве садашњости, да правим оком погледате на јаву, у којој се налазите; вама се у срцу појављује туга, што није све онако, као што би требало да буде, и ви се и даље радо задржавате на ономе, „како би требало да буде", и кад се један пут са тим растајете, ви носите са собом и успомену на те тренутке тог душевног уживања, а у исто вријеме под утиском тих разлога и одлучујете се, да ћете у будућности водити рачуна о ономе, што вам таким силним начином у ваше биће тако рећи би уцијепљено. Ето, то вам је Чеда Мијатовић, ето такова је снага у његовим дјелима.