Источник

Стр. 210

источник

Бр. 14

стоје на услузи: жељезнице, пароброди, добри друмови, поштанска кола и конзИ, бицикли, а можда наскоро и ваздушне ла^е, то је све с једне стране, а са друге опет: гостионице, крчме или свратишта за одмор и т. д. Сада може човјек пропутовати око цијеле земље, а не мора молити никога да га прими на конак, као госта свога. У старија времена то није било тако, јер о побројаним удобностима за путнике није тада нико ни појма имао. II с тога путник — хтјео не хтјео морао је за гостопримство молити. Гостопримство се указивало путнику изме^у осталога још и за то, што сваки, примајући госта ва конак, знао је, да и он лако може путовати куда, те и сам гостопримства тражити и молити. Дакле и једна и друга страна имале су пред очима своју корист. И онда није чудо, што је указивање гостопримства постало светињом. Ко је госта примио, тај је поред указивања материјалне помоћи ближњему, допринио тиме још много и за очување личности дотичнога госта, а то се у та времена, када је у основи узајамних одношаја народних владало највише само начело борбе за опстанак, много цијенило и поштовало. Већ Аврам прима странце на конак (Бит. ХУПЈ), а прима их и Лот (— XIX). Гостопримство је било врло распрострањено и код незнабожаца, који су то сматрали као једпу од важнијих добродјетељи. Сјетимо се, шта се о томе прича на пр. у Омировој Одисији, која је написана далеко прије Христа (може бити на 8—9 вијекова): како је странца Одисија примио Алкиној и његова супруга ? — Гостопримство је задржано и за сво доцније вријеме и сасвим до наступања нових времена. Чак у мрачно средњевјековно вријеме, када је владало право песнице, гостопримство је цвјетало, и с погледом на тадашња насиља и неправду, особито је цијењено и уважавано било. Поглед на гостоприметво измијенило се тек у најновије вријеме. 0 узроцима тих промјена ми смо већ говорили. Но осим напоменутих узрока, и.чају у томе значаја такође и неки други, који леже у самоме начину савременога друштвеног и личног живота, У осталоме, ако се у већим градовима гостопримство подржава још само међу познаницима и сродницима (а пред непознатима се обично затварају врата и чак се дешава, да му се и са осјечком пријети), то у селима, гдје и сада постоје у неколико старински услови, гостопримство се још и сада понешто практикује. Но цивилизација ће још и тамо доспјети, те ће гостопримство и у селима остати само успомена; но о свему томе може се, разумије се, само жалити, само туговати о томе, што то све савременим љуством све више и више овлађује. Но прави и истинити Хришћанин не мора заборављати гостопримства. Сам ће Господ казати на страшноме суду: странент^.