Источник

Бр. 14

ИСТОЧНИК

Стр. 213

Поред изре^аних начииа, у каквика се показују узајамни одношајп људи у породичноме домашају има још много и других. Тако на пр. приређују се вечере, балови, различни састанци и т. д. Овдје се сусрећу не само позната но и непозната лица. Заједно се веселе, разговарају, — једном ријечи брину се, да проведу вријеме више или ман>е весело, а понеки и са каквом користи за себе. Таково прово^ење времена може носити добар и моралан карактер у томе случају, ако оно служи на добру цпјељ и ако не носи на себи каквога знака, који се не слаже са захтјевима моралнога закона. Одмор је у животу човјечијем безусловно потребан. А сви поменути састанци људи могу носити на себи карактер такога одмора. Овдје се човјек у неколико осјећа друкчије него обично, и већ само то даје му одмора и окрјепљења. Послије тога дјејствују на њега повољно; разговори, који се дотичу његових личних интереса, игре, које прииомажу одмарању његових живаца, који су напрегнути у остало вријеме његовог живота и т. д. Но све се састоји у томе, да се у свима тим случајевима не удаљи човјек од нормалне тачке, јер ма и најмање удаљење већ је дјело р^аво и није морално. Но умјети се у свакоме случају одржати на моралној висини, то је нешто, за што треба већега труда и искуства. Нуждан је особити такт, који би сваки пут напомињао то човјеку. Зашто се данас ма ш брине о томе. да се добије такови такт, то је познато свакоме. Данас се прире^ују вечере и балови, не за то да се одмори, или да се вријеме проведе трезкено, у кругу извјесних лица, већ више са корисним цијељима (неко се нада тим путем придобити благонаклоност извјесних лица, неко пак хоће тим начином да добије младожењу својој кћери и т. д.), или из жеље, да што веселије проведе вријеме_, и не обзирући се на то, хоће ли се то весеље прибавити моралним или р^авим нутем и начином (неко води хазардне нгре, картајући се у новац, неко срамотно игра, неко безобразно говори, неко оговара другога, неко се преједа и т. д.). Но најпослије бива састанака и са друкчијим цијељима, но то у опште врло ријетко, за чим треба само жалити. Жељети је да такова сажаљевања у будуће не буду имала мјеста; жељети је, да би се из речених састанака избацивало све, што није морално, а особито дивља игра с картама, која по згодном и правичном изразу једнога мислиоца (ГНлајермахера) 1 ) „увијек служи као знак неуре^еног, и на нижем ступњу, друштвенога живота". С руског Е. 0, Поновдћ.

Ј ) Види навод (за овај сдучај) у Мартенсена.