Источник

Г.р. 14

пута остаје и кроз цио наш живот, и служи као извор тога добра, тих блага, о којима је говорио Аристотело. Но ако је друговање почело мање више случајио и на сумњивим основима, то се обично брзо и прекида. Велика је то и тешка ствар наћи себи доброга друга. — - Ређе се дога^а да се здруже и постану другови људи у зрелијем добу живота. Узро.с је јасан. ништа тако не зближава друга са другом, као школско опћење, искрене дјечиње игре, забаве и остадо. Колико много успомена има свако из свога младога доба, — успомена, које су често у стању да подгрију охлађело друговање и т. д.?! — Код одраслих пак, те све околности, разумије се, не могу бити т. ј. у тим случајевима, када одрасли, који склапају између себе друговање, нијесу још од прије један другоме познати били. Овдје је већ између њих мање веза и алки, које их сједињују. И с тога ова друговања и пријатељства ријетко бивају онако чврста и стална, као она више речена. 0 својствима, са којима се одликују та друговања, није потребе много говорити, јер су та својства извјесна и позната у опште свакоме. Другови треба да су један другоме искрени, и ме^у њима не смије бити ни сјенве од какве лажи или чега сличнога. Они треба да су вјерни један другоме и не обзирући се ни на какве спољашње неприлике, они не треба да један другога издају и остављају. Но при свем томе, они не морају један другога бранити у томе случају, када један од њих рђаво и непоштено ради. Јер иначе, то није пријатељство, већ нешто налик на лоповску дружину. Па када су тако мислили Аристотело и Цицерон, то тим више треба да ми тако мислимо. —- Друговати могу и људи и жене, јер ме^у њима нема никакве битно човјечанске разлике. Но при свем томе ипак се препоручује. да другују људи с људима а жене са женама. Узрок је томе јасан. Јер иначе могло би бити пошљедица, које се не могу жељети. — Ако се сада обратимо на библијске податке, који говоре о друговању, то и ако их нећемо наћи много, но они су ипак врло поучни. Премудри Исус син Сирахов, савјетује да се ступа у пријатељско друговање тек онда, када се освједочимо о врлинама извјесне личности, — хвали вјерног друга, назива га благом, мелемом и т. д. (VI, 7—16). Сам Господ назива својим друговима оне, који испуњавају његове заповједи (Јован. ХУ, 14). Дружење ме^у хришћанима, као таковима, добија свој нарочити вид с тога, што ме||у њима има још и друга нова веза, а то је вјера у Исуса Христа. Хришћанско дружење освештавају, и њиме потпуно владају, начела хришћанскога учења, и с тога оно треба да буде тврдо, чисто и благотворно. Врло су поучни високи примјери дружења међу овим или оним Оцима хришћанске цркве, о којима нам говори хришћанска историја!