Источник

Бр 16

ИСТОЧНИК

Стр. 229

Борбе о обродним питањима разбукташе страстц у научника; то бјеше поприште, на ком се огледаху поједпне школе као такмаци. (Наотавиће се.)

Распеће Спаситељево. Од Инокентија, архиепископа херсонског и тавримског. (Свргаетак.) Ријечи: „када са сировим (зеленим) дрветом овако чине (т. ј. са Мном), то шта ће бити са сухим" — (с народом јудејским), — ибражавају много, врло много ужасног по народ јудејски. Но и у овим ријечима нема никаквог сличног негодовања. Ова узречица шила је непрестано од уста до уста 1 ); и зар се могла приличннје употријебити ако не овом приликом, као опомена свима и свакоме? — Ако се во^е народа јудејског, првосвештеници, фарисеји и књижевници сравњују овдје са сухим дрветом (обични код пророка символ људи неваљалих 2 ), то је ово сравнење још силније нашло израза у ријечима Јована Крститеља, у вријеме, када га изасланство синедриона питаше, није ли он Месија (Мат. 3, 10). У вријеме, када је Господ Исус Христос посљедњи пут овако опомнњао својо сународнике, ријечи Његове, по свој прилици, нису од многих са љубављу примљене. Тек за вријеме разорења Јерусалима? које је услиједило послије неколико година, и самим упорним непри" јатељима Христовим морале су оне пасти на памет. Читати опис невоља за то вријеме, човјек није у стању да се не потресе 3 ). Стање матера било је таково, да су многе клале своју сопствену дјецу и јеле . . . Гудуре и пештере палестинске, које у вријеме ратова служиле обичним уточиштем и заклоном Јудеја, постадоше, као што је Господ прорекао, гробовима многих несретника, који сами призиваху смрт, као своје једино избављење. Када се приближише градским вратима, Исус Христос био је изнемогао у тој мјери, да више није био у стању да носи свој крст> ц како говори једно старо предање, нао је под њим. Сад или човјеко" љубље римског стотинара, који управљаше извршењем казне, или нечовјечност Јудеја, који се побојаше да им жртва не умре ирије него што би се казна извршила, бјеху узроком, да се војници одлучише да Христу олакшају, и ван обичаја. Његов крст положише на другога.

') V. ^еђепз^евсМоМе Јези, 1774. р. 352. 8с111е§;е1.

2 ) Псал. 1, 3; Језек. 20, 47; 21, 3; Сир. 6, 6. 8ап1е(1е. &1. 96.

3 ) Јозер (1е Ве11. Ји(1.