Источник

Стр. 230

ИСТОЧНИК

Бр. 15

Промисао на ову цијел, послао је човјека по ииену Симона, родом или прозваним Киринејског 1 ) који се враћаше са села и у путу при самом уласку у град срете поход са Исусом. Војиици тога часа га ухватише и дадогае му да носи крст Исусов: дужност веома тешка и према тадањим околностима врло понижавајућа; с тога је јако вјероватна тврдња некојих 2 ) да је Симон припадао шљедбеницима Исусовим и да се приликом сретања као такав било ма чиме одао, што је побудило војнике, можда и по наговору Јудеја, да на њега положе крст. У крајњем случају, три евангелиста (Мат. 27, 32; Мар. 15, 21; Лук. 23, 26) неби без разлога предали потомству име и порјекло човјека, који је носио крст Господа, те се мора тако тумачити, да. је Симон носио крст не само што је на ово био прину^ен, него и из љубави према Распетоме на њему; или тако, што је он бар доцније потпуно познавао цијену крста Исусова^ и носио га постојано све до краја свога живота. Св. Евангезист Марко спомиње још, да је Симон био отац Александра и Руфа: двојице мужева, који су у крајњем случају, за вријеме када је Марко своје евангелије писао, припадали броју Хрпшћана и бијаху општепознати са својих хришћанских врлина: иначе успомена на њих била би без цијељи. Руф овај бике по свој нрилици оно исто лице, кога ап. Павле у посланици к Римљанима (16, 13), нчзива изЕраннулп*. в г к Господ -к, и чији спомен је он толико цијенио, да матер овога вазиваше својом матером. Глава такове породпце бјеше Симон, удостојен Промислом највише и јединствене чести — подијелити са Господом терет ЕБеговог сопственог крста! . . . Да неби когод, видећи Симона гдје носи крст помислио, да је он сам осу^еник 3 ) то су војници заповиједали Исусу да иде управо пред њим. —• Овај нов положај, указан ради неког олакшања, у исто вријеме могао је послужити непрнјатељима Његовим поводом нових нападаја и поруга. Изгледа, да је Промисао с намјером около крста Исусова све скупио, што је могло отешчати ову казну, како би искупитељ људских гријехова сам собом све искусио. 4 ) Кирени, град, налазећи се у дјелу Љвије, који се називаше Понтопољеком. Ротроп. Тзе1. 1. 4. Да је на тој страни живило много јудеја, свједочи Флавије. Вел. ЈиД. 38. Киринејаца Јудеја бидо је врло много у Јерусалиму, гдје они имађаху и своју особену синагогу. Дјела. ап. 2, 10; 6, 9. 2 ) 6го4га8 (1е 1л1с. 8сћ1е^е1. Невв 111 Бећепб^ебсМсМе Јези. 3 ) Без еумње, само ово и ништа друго означавају речи св. Луке: чтокм нкг крит-ћ зд 1ш&олге (фбргсу ОтиаЗ^ 10У Гтјбои) Међу тим ове су ријечи издавна дале повода погрешном тумачењу, да је Симон само одоетраг подржавао крст, а предњи део његов да је и даље носио Госиод, како је то и представљено на неким иконама. Погрјешност ова огледа се и из ријечи друге двојице евангелиста (овога зауставише да носи крст Љегов. Мат. 27. 32; Мар. 15, 21) и природом саме сгвари: јер олакшање би било врло незнатно, да је предњи — тежи дио остао био на Исусу Христу. Ријечи св. Луке ни мало не бране ово мњење; јер носити крст за Исусом, није то исто, што и ноеити заједно са Исусом. С тога је то мњење постојано одрицано још св. оцима црквеним. Шегоп. Сомппепг ш МаШ. Аи^и84. с1е сопкепб Еуап§-. О гј §. 1п МаШ.