Источник

Стр. 283

ИСТОЧНИК

Бр. 18

Изашавши из цркве иредузео је испитивање катихумена, којом приликом похвали их ради њихове марљивости, а такође препоручи им. да се и у будуће труде, те што бољи успјех постигну. Иза тога благоизвољело је Његово Високопреосвештенство посјетити народну основну школу. Пред ш1солским двориштем дочекао га је мјесни учитељ, и провео га кроз школске просторије. У разредима је затекао преко 120 дјечице, отворених, као дријен здравах дјечака, те их је испитивао из вјеронауке. ГГослије малог одмора, кренуо се уз пратњу множине народа кроз села, те се одвезао до Увца, а од Увца до на Рудо на коњу, куд се је још истога дана у касно доба приспјело. У Рудом је дочекао виеокопреосвештеног господина народ са мјесним свештеником Ћорђем Поповићем. Сјутра дан прегледавши цркву и мјесто, вратио се госп. Митрополит истим путем на Увац, а из Увца у Вишеград. Из Вишеграда у сриједу 10. јуна са мноштвон народа би отпраћен до на Сјемећ, те ту опростив се са народом, благослови га и крену пут Сарајева. Алекса Ђуровић, свештеник. Из Сарајева у Блатћуј. Приливом преиоса земних остатака иитрополита Ниволајевића. Кад се у недјељу 20. <к мј., као дана одређеног за пренсс тијела блаженопочившег митрополита Пиколајевића, упутисмо се на овдашње српско-православно гробље у Кошеви, нехотице натураваху нам се мисли о томе, како је чудновата судбина, појединих људи на овоме евијету. Док једни, при највећем напрезању и тежњи, да се истакну, остају у мраку и непознати; дотле други и при највећој скромности и повучености својој, излазе на видик, и преузимају важне улоге у друштвеном животу. Не можемо тврдитИу да они први, не би имади способности, да једној идејв с успјехом послуже, али цокретач њихов — да се лично истакну — јест таштина, и она им не допушта, да из свога круга изађу, те се они послије своје земне каријере већином губе у забора^у, и не остављају за собом никаквог идејалног трага у друштву људском. Овим другим пак покретач је узвишена идеја, која над њима лебди као звијезда „водиља", и они сматрају своја лична напрезања, свој рад, среством, да свој задатак ријеше, да се свом идејалу прикуче, да га постигну. Овакове раденике могли би назвати мученицима идеје, јер они сав живот свој проведу тежећи остварењу њеном, у пош.Цедним тренуцима свог земног живота они се њоме занимају, и праштају се са свицетом носећи собом увјерење, да ће њихова идеја и посдије њих остати, живити и развијати се. Посматрајући онај велики скуп народа на гробљу, који се бијаше окуиио, да н овом приликом ода пошту великом покојнику, не могосмо се уздржати, а да не бацимо поглед наш и на прошлост, живот и рад блаженоупокојеног митрополита Николајевића. Пратећи у мислима његов рад у јавном животу кроз Ч1|тавих 66 година, ми добисмо пред нашим духовним очима слику једног мученика за идеју. Сав тај дуги период испуњен је радом, алине ради личног истицања, него рад1^обра, среће и напретка св. православне цркве и српског народа. А сав тај дуги рад био је окићен свештеничком скромношћу и самоодрицањем. Та прегалост украшенаЧтш врдинама