Источник
Бр. 18
ИСТОЧНИК
Стр. 282
испрати свог Архијереја, и чим се Он помолио из стана, народ га је поздравио са „живио" из стотинама грла, а тако исто и кад се је кренуо. На пола пута између Вишеграда и Добруна дочекало је архијереја у селу Јагодини 20 коњаника, и допратило Га до Добруна. У Добруну Га је мноштво народа код цркве са протом Јефтом Ђуровићем дочекало најодушевљеније, као у Вишеграду. Послије излаза из цркве, архијереј је сам испитивао катихумене, који су били овдје скупљепи, те је био задовољан с успјехом, који се је получио за ово кратко вријеме од Ђурђева дана, па до данас. Поучио их је, да долазе редовно, да се уче Богу молити, и да се тврде у православљу. У 11 сати продуљио је пут госп. митрополит за у Штрпце. Стигавши на Бијело Брдо у 12^'г сати, а допраћен коњаницима из Добруна, би овдје дочекан са 10 коњаника из Штрпца, гдје Га је поздравио од сељака Павле Ћировић са „Добро сте нам дошли!", а присутни народ са „Живио!". На х / а сата од Бијелог Брда, дочекаше га опет 20 коњаника у селу Омарннама, гдје га ]е поздравио Јеврем Мелентијевић, трговац из Увца. Са 15 коњаника напријед, а 15 коњаника од зада, кренула се поворка даље. Сад драги читаоче долази нешта дирљива, нешта, што се не може описати. 160 ученика и дјевојчица, лијепо обучени, под водством с-вог учитеља изашло на дочек, поредало се с обје стране цесте у дугачкимм редовима. Угодно дирнут посматрањем редова ове дјечице, изађе Архипастир из коиа, а ученик Ш. разреда Обрен Тшровић, ступи преда њ и јасним гласом поздрави Га овако: Ваше Високопреосвештенство и мили наш Архипастиру! Пгичићи у гни језду и дјетенце у колијевци жељно очекују своју милу мајку, да их нахрани, а и ми нијесмо ништа друго, него птичићи и дјеца, само у тој разлици, јер неочекујемо тако жељно тјелесне хране, за то нам се брину наши мили родитељи, него очекујемо нешто пречега, и које ријетко добивамо, а то је св. архијерејеки благослов. Жељени дан ево хвала Богу дочекасмо. Дочекасмо дан, када ће нас мили наш Архипастир благословити својом св. десницом, попут св. Саве, кад је благосиљао Српчад своју. С тога ступих пред Вас св. владико са дубоким страхопоштовањем, да Вас у име моје присутне браће поздравим са „Добро сте нам дошли!" — „живио живио, живио Вас Бог!" а остала дјечица из 160 грла понове сваки пут „живио" Ох, да си читаоче могао доћи, да видиш овај призор, који се сваки дан не дешава. Архијереј дирнут овим ријечима, а обрадован здравом дјечицом, немогаше уздржати сузу из ока — знак Нзегове радости и љубави, према нашем српском подмлатку. Дјечица приступише цјеливању св. деснице, а Архијереј их све благослови. Архијереј сједне опет у кола, те онда са својом пратњом крене цркви. Прошавши кроз дуг дворед по ново упоређане дјеце код цркве, која су пријеким путем цркви прије ириспјела, поздравтен од народа са „живио", и дочекан од мјесног свештеника уђе у цркву, те цјелива пријестоне иконе и часну трапезу, то се врати у свој сто. По свршетку јектеније, свештеник Коста Поповић, стане на царске двери, те поздрави дичног Архипастира, да Га српски народ дочекује са искреном љубављу, синовљом оданошћу, те да данас у својој средини са одушевљењем гледа српског Архипастира, српску узданицу, чувара православља, браниоца српског имена, те пожеливши му од свевишњег творца, да поживи дуг низ година, да узмогне овај народ и надаље посјећивати. Архијереј дирнут овим говором, а и срдачним дочеком српског народа одговорио је дугим говором, из кога извираше љубав према Српству и његовим светињама.