Источник

Бр. 18

Стр. 281

већа бивала. Код дринске ћуприје стоје школска дјеца у дугом шпалиру, са учитељским збором, а иза дјечице до на саму пијацу и с |едне и с друге стране многобројни народ без разлике вјере. Удрузкио се брат Мухамеданац, да и он помогне брату Србину дочекати узвишеног Архипастира. Чим су кола стигла на домак ћуприје, изађе из кола узвишени Архијереј, те се упути пјешке кроз поворку, благосиљајући народ с обје стране. Кад је дошао пред школску дјечицу ступи пред архијереја ученик III. разреда Петар Ђуровић, цјелива руку и поздрави га дословце овако: Ваше Високопреоевештенство! Ова моја мала дружина православних Срба са радосним срцем Вас овдје очекујемо, а између свију најрадоснији сам ја, што ми је у дио пала част, да Вас из мојег млађаног срца поздравим са: Добро сте нам дошли ! У толико нам је већа радост, што ће Ваша посјета, не само у нашим млађаним срцима, већ и у наших родитеља утврдити још боље мило нам православље. Ваша посјета у нашем крају обрадовала је и старо и младо, јер свако је жељан цјеливати свети архипастирску десницу, и Ваш свети благослов получити. Јер, од тужног косовског дана, ријетке су биле прилике у овим крајевима, да Србин види Србина Архипастира, што ево сада по милости божијој, и по доброти нашег премилостивог цара и краља Франца Јосифа I. имамо. С тога поново кличем: Добро сте нам дошли и живио премилостиви Архипастиру! На овај поздрав громовито „Живио!" разлијегну се из стотинама грла. Архијереј пољуби малишана у чело. а дјечица приступише цјеливању св, деснице. ГГред црквеном портом дочекало је Архијереја чиновништво, а пред црквеним вратима свештенство. Архијереј стјошвши у цркву, цјелива пријестбне иконе и часну трапезу, те стаде у свој сто. По свршетку јектенија, поздравп Архијереја са ц&рски двери прото Јефто Ђуровић, кратким говором, у коме се захвали на доласку ЕБеговом. зажеливши Му, да још много година посјећује свој народ, у овом протопрезвитерату. На што су за пјевницом отпјевали велико „многаја". Њег. Високопреосвештенство гоеподин Митрополит захвали се на срдачном дочеку, поучи народ, да полази своју свету цркву, да живи у љубави и слози са свима, истакавши, да га весели, кад види љубав у народа без разлике вјере, те им препоручи, да и на даље та љубав у њих остане. Благословивши народ, упутп се праћен свештенством и народом у стан, на одмор. Сјутра дан т. ј. 7. јуна у недјељу у 8 сати, отпоче архијерејска служба уз зудјеловање четворице свештеника. Црква пуна народа, да већ није било мјеста у цркви, него су многи морали пред црквом етојати. По свршетку службе, са владичиног стола држао је архипасгир поучан говор народу. Жао ми је што нијесам могао онај дирљиви и пун заноса говор на папир ухватити, да Вам га мили читаоци саопштим. Само вам то могу казати, да је патриотичним говором својим све присутне опчарао. По свршетку архИјерејске службе било је водоосвећење, а послије тога праћен свештенством и многобројним народом оде Нзегово Високопреосвештенсво у свој стан, гдје је примао разна подворења, и то официрски кор, црквену општину, политичну општину и корпорације разних вјероисповијести. Послије иодне око сата походило је Његово Високопреосвештенство све, који му прије подне своје подворење учинише. У ионедјељак 8. јуна, у 6 сати изјутра Његово Високопреосвештенство, кренуло се пут Добруна. При Његовом поласку народ се већ био скупио да