Источник

Бр. 22

ИСТОЧНИК

Стр 347

како свједочи св. Јован Здатоуст, бјеше Тевда, који је говорио, да је он нека чињеница (Дјела аиостолска 5, 36). г ) Оглободити јеврејски народ од туђинског, њему мрског ропства, усиоставити теократско земаљско царство, какво негда бјеше, дужан је био, по мишљењу народа јудејског, Месија. Ои је, конзеквентно томе, дужан био учинити краја и мрском плаћању главарине. Ученици фарисејски имали су дакле у виду то мишљење народно о одношају Меспје спрам плаћања данка туђинским царевима, те су држали, да ће Христос, сматрајући себе за Месију, дати им негативан одговор на њихово питање о плаћању главарине, наиме, да Јевреји, као чланови теократске државе нијесу дужни римској власти данка плаћати. Они су, нема сумње, жељели чути са усана Спаситељевпх такви одговор, на што би Иродовци с мјеста Христа ухватили, те Га предалп римској власти, као бунџију народа и нарушитеља општега мира. Шта више, ако би им Христос и позитиван одговор дао, на име ако би рекао, да је свако дужан плаћати данак, Он и у том случају не би избјегао опасности, јер народ, чувши Га, гдје јавно и отворено римску власт признаје, и побирање данка одобрава, отргао би се од Њега, изгубио би у ЕВега вјеру као у Месију, па бц шта више, и отворено негодовање и насиље протнв Себе изазвао, што би само Фарисејима у прнлог ишло, да Га ухвате и погубе. Малденат казује, „да је Христос рекао, да данак Ћесару не треба плаћати, био би за повреду величанства осуђен. На против, да је рекао, да треба плаћати, доказао би тада тиме, да Он није Христос послати цар јудејски, кога су они ишчекивали, да их од ропства римског ослободи, већ онај, који их је контрибуентима поганичког тиранина учинио." 2 ) Такав је, по мишљењу непријатеља Христових, имао бити исход ствари, јер при одговору на питање о плаћању данка посланици фарисејски очекиваху од Христа или једио или друго, ничега пак средњег. (Наставиће се.) *) Орр. р. 087. 2 ) Сотшеп4. ра^. 460. —у I Путне цртице, са каноничке посјете Нзеговог Високоггреосвештенства госиодина АЕ Митрополита Херцеговачко-захумснсог Серафима Перовнћа. Прибрао: Миље. Љегово Високопреосвештенство господин АЕ М.итронолит херцеговачко-• захумски Серафим, и ове је године обишао већи дио своје простране и кишевите епархпје. Озо пуго вање намјеран сам да овдје у кратко опишем. Путовање је запо